Na portalu Gradjevinarstvo.rs nekoliko puta prenosili smo pojedinačne vesti u kojima se iznosi poneka kritika LEED sistema sertifikacije, posredna ili neposredna, ali, sve su to ipak bile samo kapi u moru opšteg oduševljenja LEED-om (i sada je broj afirmativnih tekstova na našem portalu daleko veći od onih koji preispituju ovaj sistem sertifikacije zelenih zgrada).
fotografije u tekstu: zgrade dobitnici LEED sertifikata i šoping centar "Trošarina" srpski kandidat za LEED
Jedan izvođač tužio je nedavno USGBC zbog navodne prevare građevinske industrije, što je pokrenulo intezivnu raspravu u stručnoj javnosti SAD. Da li je LEED sve od zelene gradnje što struka ima da ponudi? Da li će, zajedno sa LEED sertifikacijom, biti „suđeno“ i zelenoj gradnji? Da li ovo „nezavisno i neprofitabilno“ telo ipak ima preveliki uticaj u građevinarstvu s obzirom da sebe postavlja iznad standarda, arhitekata, urbanista, iskustva izvođača?
Odavno nijedna priča u vezi sa zelenom gradnjom nije privukla toliko intezivno interesovanje stručne javnosti u SAD kao što je ova tužba u visini od 100 miliona dolara protiv Saveta za zelene zgrade SAD - USGBC-a. Podsetimo, sredinom oktobra, Henry Gifford, izvođač mašinskih instalacija iz SAD, podneo je tužbu protiv USGBC-a (koji izdaje LEED sertifikate za grade - Leader in Energy and Environmental Design) zbog navodne prevare građevinske industrije.
Oglas
U tužbi on tvrdi da su podaci o stvarnim karakteristikama zgrada sa LEED sertifikatom koje USGBC nudi industriji kao potvrdu o efikasnosti tih zgrada, zapravo zasnovani na netačno predstavljenim podacima u kojima je Savet "štelovao" cifre kako bi dokazao opravdanost LEED sertifikacije zgrada (više o samoj tužbi možete pročitati i na našem sajtu - link na kraju teksta).
Vest o tužbi pokrenula je prve reakcije stručne javnosti, a odmah zatim je i sajt BuilingGreen, koji ima veoma značajno mesto među građevinskim medijima u SAD, objavio opširan tekst o ovoj temi. Tako je krenula lavina... Brojni stručnjaci kao da su čekali prvu priliku da naglas izreknu svoje kritike LEED sistema sertifikacije.
Bez obzira da li se tužba na sudu pokaže kao opravdana ili ne, ovako su otvorena pitanja zelene gradnje koja su poslednjih godina "sklanjana pod tepih". Ipak, ključno pitanje je sledeće: Zašto je bio potreban jedan ovakav događaj da bi se u javnosti pojavile brojne negativne kritike LEED sistema sertifikacije?
Dakle, gde su negativne kritike bile do sada? Da li je moguće da je USGBC uspeo da izdigne LEED iznad nivoa na kom se vode stručne rasprave, iznose suprotstavljena mišljenja, i traži najmanji zajednički sadržalac za rešenja istinske održive i kvalitetne gradnje?
Da li je LEED toliko savršen da o njemu ne može biti spora, da nema neodgovorenih pitanja? Da li je rasprava bila jedino moguća pod „kapom“ USGBC-a prilikom definisanja standarda i nigde drugde?
Da li je LEED poistovećen sa zelenom gradnjom i svaka kritika bila unapred osuđena kao napad na zelenu gradnju uopšte? Da li je USGBC nekako „zastrašio“ tržište i svaki pokušaj da preispita njegovu delatnost? Ako jeste, čime je to radio? Ako jeste, kako je moguće da se glas stručne javnosti povuče pred „nezavisnom i neprofitabilnom“ organizacijom u toj meri, da se na prve „znak“ njene slabosti, javi toliko okuraženih nezadovoljnika?
Istina, USGBC je LEED stvarao godinama, uz volontersko učešće nekoliko hiljada profesionalaca. Pa opet, u SAD postoje milioni drugih čiji glas mimo USGBC-a skoro da nije postojao, makar u sferi zelene gradnje. Ovih nedelja njihov glas se itekako čuje.
Zasluge LEED-a i značaj za zelenu gradnju
Zasluga LEED-a za promociju zelene gradnje u svetu ogromna je, tu nema spora. Međutim, postavlja se sledeće pitanje: ukoliko se pokaže, u pomenutom sporu ili u nezavisnim analizama, da LEED sertifikacija ne garantuje, za investitora, efikasniju zgradu, šta se dešava sa svešću tržišta o održivoj gradnji u celini?
LEED se nametnuo tržištu u velikoj meri zahvaljujući prezentacijama postignutih rezultata koji navodno pokazuju da se isplati izgraditi ovakvu zgradu, da gradnja zelene zgrade ne mora koštati više od izgradnje obične zgrade, itd. Dakle, LEED je apsolutno svesno insistirao na „smirivanju“ investitora kao ključnog faktora koji je stajao između standardnih rešenja i nove zelene arhitekture.
Šta se dešava sa tom ključnom tačkom ukoliko se ne dokaže jasno da su te tvrdnje USGBC-a bile opravdane? Koji će to sledeći investitor uopšte hteti da razgovara kada mu pomenete zelenu gradnju, energetsku efikasnost, uštedu vode ili sertifikaciju? Tako LEED lako može, ne samo da oduzme zelenoj gradnji ono što joj je dao, već i da je vrati u 1970-te godine kada je zelena gradnja pre posmatrana kao arhitektonska varijacija na temu hipi pokreta.
Od tada su nastali koncepti koji itekako jasno pokazuju da energetski efikasna gradnja košta koliko i klasična, ali da je objekat tokom celog veka jeftiniji (švajcarski Minergie standard energetske efikasnosti objekata ne izdaje sertifikat za bilo koji objekat za koji se proceni da je koštao 10% više od uobičajene cene, bez obzira koji sistemi ili materijali u njemu bili - više na linku ispod teksta).
Pasivna solarna arhitektura već je delom „obmanjivala“ tržište budući da je bila zasnovana na neodrživim rešenjima individualne slobodnostojeće kuće. U nizu neopravdanih, neefikasnih i neodrživih rešanja bili su još neki koncepti gradnje poput trombovog zida (link na kraju), termičke mase koja čuva temperaturu (link na kraju), itd.
Kada je zelena arhitektura preživela te, dečije bolesti, i kada je, zahvaljujući vrtoglavom razvoju tehnologije od poslednje decenije 20. veka, mogla konačno da krene istinski održivim putem, pojavili su se (američki) LEED i (nemački) Passivhaus.
Treba imati u vidu da se LEED odnosi na daleko širi spektar pitanja nego što je to potrošnja energije u samom objektu. LEED promoviše dnevno svetlo, 3D energetsko modelovanje objekta (vidi link na kraju), odnos prema okruženju i parceli, materijale u enterijeru, itd. Posebno treba istaći hrabrost LEED-a da promoviše zgrade umesto koncepta gradnje individualnih kuća, naročito u zemlji kao što su SAD gde se slobodnostojeća kuća smatra donjom granicom pristojnog stanovanja.
U Evropi je u istom periodu razvijen jedan drugi sistem sertifikacije zgrada, koji se odnosi samo na potrošnju energije, i posredno na komfor, kvalitet gradnje i vazduha – Passivhaus (Passive House). Sajt BuildingGreen, bar sudeći prema tekstovima koje je objavljivao (pogledati na kraju link - Passivhaus - nemačkom preciznošću do istinske zelene gradnje), spreman je da više poverenja pokloni precizno izmerenoj potrošnji energije - beskompromisnom parametru za dobijanje Passivhaus standarda, nego LEED efikasnosti koja ne definiše precizno potrošnju zgrade u realnim uslovima korišćenja.
Povodom cele priče, komentarori u SAD pominjali su i prednosti standarda Američkog društva KGH inženjera – ASHRAE 90.1 za koji kažu da nije kompatibilan sa LEED-om i da je skoro nemoguće uklopiti ova dva standarda. Neki su kao problem izneli i hijerarhiju na adaptaciji projekata za LEED gde su se dešavali slučajevi da LEED AP (akreditovani profesionalac) ima stručnu diplomu iz oblasti dizajna enterijera a zadužen je za nadgledanje KGH instalacija za LEED sertifikaciju.
Sa druge strane, komentarori koji su stali iza USGBC-a ovim povodom kažu da zelena gradnja ne bi imala šanse kada bi LEED bio oštriji. Ima i onih koji možda samo potpaljuju vatru braneći LEED sledećim rečima:
- Tužiti USGBC zato što LEED zgrade ne štede energiju u svim slučajevima isto je kao tužiti drvo jabuke zato što ne rađa pomorandže.
|
Da li LEED štedi energiju? Problem nije to da li LEED štedi energiju ili ne, problem je u tome što se LEED često predstavlja kao da to čini. Jeseni 2009. godine pohađao sam prvi LEED kurs koji je održan u Beogradu kao priprema za polaganje LEED GA testa (Green Associate). Istina je da LEED zaista koketira sa podacima o novcu, o uštedama, i da se „izbegava“ otvoreno reći da LEED nije garant uštede energije. Početkom 21, veka, ovako nešto je, bez obzira na druge prednosti LEED-a, praktično nedopustivo sa profesionalnog i etičkog stanovišta. Danas je, čak relativno lako, moguće napraviti veoma štedljivu zgradu koja bi otplatila sve dodatne aplikacije već za dve ili pet godina. Zašto LEED onda ne insistira na potrošnji energije kao osnovnom parametru? Možda zato što originalno potiče iz SAD gde energija neće biti goruće pitanje sve dok traju ratovi na Bliskom Istoku... Ovo nije maliciozna konstatacija, prosto jeste tako – o energiji se u SAD priča već decenijama dok je Evropa primorana da mere štednje primenjuje ubrzanim korakom usled nedostatka resursa. |
Neki brane LEED tvrdnjama da je to „ipak najbolji standard za zelenu gradnju koji imamo“. Jedan anonimni komentator je ovo prokomentarisao rečima da „pored takvih advokata USGBC-u ne treba tužilac, jer, ako je najbolji standard onaj koji ne štedi energiju – treba li nam standard uopšte?“.
Zelena gradnja u Srbiji
Kao urednik Build magazina i tekstova na portalu Gradjevinarstvo.rs, moram da priznam da sam i sam u velikoj meri bio zaista oduševljen LEED sistemom, i želeo da to svoje oduševljenje prenesem i na građevince u Srbiji.
ilustracija: šoping centar "Trošarina" - srpski kandidat za dobijanje LEED sertifikata
Prvi tekst u kom se pominje LEED objavljen je kao prva vest u info rubrici Build magazina broj 6, u junu 2008. godine. Od tada sam često pisao o LEED sertifikaciji pokušavajući da animiram arhitekte u Srbiji da svoje projekte učine zelenijim (vidi tag LEED na kraju teksta).
Međutim, „monopolski“ položaj nigde ne donosi ništa dobro pa ni u domenu sertifikacije. LEED je započeo sa svojom promocijom u Srbiji, iako ni nakon punih godinu dana od prvog pripremnog kursa za polaganje ispita za akreditacije pojedinaca nije organizovano samo polaganje u Beogradu. Ipak, uspostavio je bliske kontakte sa Arhitektonskim fakultetom u Beogradu, kursevi se organizuju i u drugim gradovima, prvi projekti u Srbiji već se spremaju za LEED sertifikaciju...
Preuzimajući svoj deo odgovornosti/zasluga za promociju LEED-a i svih njegovih pozitivnih strana, želim ovim tekstom da skrenem pažnju na pitanja koja su ostala po strani. Dobar deo tih pitanja tek sad se pokreće i na izvorištu LEED-a, u SAD. U svakom slučaju, savršena rešenja u građevinarstvu ne postoje, i što pre analiziramo dobre i loše strane nekog koncepta, pre ćemo mu naći pravo mesto i odgovarajuću primenu.
|
Savet zelene gradnje Srbije - Serbia Green Building Council U Beogradu, 22. novembra, osam preduzeća predstaviće Savet zelene gradnje Srbije - Serbia Green Building Council. Kao i GBC organizacije širom sveta (vidi tag GBC ispod teksta), ova nevladina i neprofitna organizacija član je Svetskog saveta zelene gradnje (World Green Building Council - vidi link na kraju teksta). Savet zelene gradnje Srbije osnovan je sa ciljem da podrži i promoviše neminovnu transformaciju domaće građevinske industrije ka sistemima održivosti i zelene gradnje. |
Održiva gradnja, kao i celo građevinarstvo, ne trpi eksperimente u razmeri 1:1, i sakrivanje eventualnih negativnih posledica. Njihovo rasvetljavanje može samo da koristi i unapredi gradnju, a da li će se neki koncept naći uvređenim ili ne, apsolutno je nevažno u odnosu na novac, resurse, kvalitet življenja, ekonomiju i sve što gravitira oko građevinarstva.
Od grešaka koje nastaju u razvoju novih stvari, pomalo apsurdno, ovde u Srbiji, čuva nas naša stagnacija. Stručna javnost u Srbiji zato treba pomno da prati šta se dešava u svetu, naročito sa LEED-om, Passivhaus-om i drugim standardima. Do trenutka kada budemo bili u prilici da gradimo više po ovim standardima biće još više stvari iskristalisano, biće još više pokaznih primera u svetu, biće još više efikasnih sistema proverenih u praksi...
Kad smo već po strani od cele priče, treba da iskoristimo taj položaj da iz nezavisne pozicije posmatramo svako „za“ i „protiv“ i da odaberemo održivo rešenje za naše uslove. Najveću prepreku predstavljaće nam promotivne kampanje jedne, druge ili treće strane, uspostavljanje nacionalnog standarda optimizovanog prema lokalnim uslovima, i naravno – nedostatak informacija, kadrova, prakse i iskustva.
Linkovi:
- USGBC (LEED) na federalnom sudu po privatnoj tužbi zbog "obmanjivanja korisnika" - link
- Trombov zid - preko pola veka deo pasivne solarne arhitekture - link
- Da li je povećana termička masa u pasivnim solarnim kućama opravdana? - link
- Passivhaus - nemačkom preciznošću do istinske zelene gradnje - link
- Modelovanje energetski efikasnih zgrada - od idejnog arhitektonskog rešenja - link
- Svetski savet za zelene zgrade - World GBC - link
- Savet zelene gradnje Srbije - Serbia Green Building Council - www.serbiagbc.org
