BIM - Building information modeling - projektovanje po standardima savremenog građevinarstva

28.08.2010. | Gradjevinarstvo.rs

BIM softveri za projektovanje arhitektonskih i građevinskih objekata prisutni su u građevinarstvu već preko dve decenije. Poslednjih godina preuzeli su primat nad klasičnim CAD konceptom u svim vodećim projektnim biroima sveta te je danas nezamislivo raditi velike projekte mimo upotrebe BIM tehnologije.

Pored klasičnih geometrijskih informacija, BIM predstavlja i prostorne odnose, analizu osvetljenja, geografske parametre, količine i tehnički opis elemenata (na primer, detalje proizvođača pojedinih elemenata zgrade).

Koja je razlika između CAD-a i BIM-a?

BIM (Building information modeling) jeste proces stvaranja i upravljanja projektnim podacima u toku same razrade projekta. BIM, za razliku od klasičnog CAD koncepta, prevazilazi doživljaj projekta kao običnog crteža i prelazak sa običnog CAD softvera na BIM nije prosta promena istog radnog okruženja već ulazak u sasvim novi svet sa neverovatnim mogućnostima.

Prednosti BIM-a koje najčešće napominju njegovi pobornici:

  • bolja vizuelizacija
  • unapređena produktivnost zbog jednostavne izmene informacija
  • bolja koordinacija svih projektnih dokumenata
  • dodavanje i povezivanje ključnih informacija (specifikacija materijala, položaj detalja i parametri količina potrebni za narudžbinu i proračun troškova)
  • brže projektovanje
  • smanjenje troškova.

Oni koji su radili u BIM-u slikovito objašnjavaju o čemu se zapravo radi:

- Predstavljaš klijentu 3D model, on kaže da mu se ne sviđa ograda na stepeništu. Klikneš na ogradu i dobijaš kompletnu specifikaciju, tražiš novi model kod proizvođača, menjaš tip ograde, ona ti se pojavljuje u 3D modelu, istovremeno, promenjeni su parametri u specifikaciji, kao i oni u tehničkom crtežu, a sve to sa samo nekoliko klikova.

Suština je u tome da se BIM ne zasniva na običnom digitalnom crtežu već na kompletnom detaljnom modeliranju objekta koje čini da se svaka izmena automatski registruje u osnovama, presecima, 3D modelu…  Naravno, BIM omogućava odličnu komunikaciju sa GIS-om, kao i programima koji vrše proračune potrošnje energije i vode u zgradama već u projektnim fazama (vidi linkove na kraju teksta).

Kada se tu doda da BIM uključuje i prikaze koji predstavljaju proces gradnje ili održavanje objekta tokom životnog veka, jasno je da klasični CAD programi, kakvi su i dalje apsolutni standard u procesu projektovanja kod nas, nemaju šanse u konkurenciji sa BIM-om u vremenu koje dolazi.


Napomena: na sajtu Gradjevinarstvo.rs redovno objavljujemo vesti i dajemo linkove koji vam mogu biti korisni da pratite razvoj BIM-a u svetu, kao i medijsku pažnju koja mu je posvećena u stručnim časopisima i na sajtovima koji donose najnovije vesti za inženjere različitih struka - mašince, arhitekte, građevinske inženjere, itd. Više informacija o BIM-u na našem sajtu možete pronaći na tagu “BIM” na kraju teksta.

Istorijat BIM-a

Ime „Building information modeling” potiče od Charles M. Eastman-a sa Tehnološkog univerziteta u Džordžiji (Georgia Tech), iako je on u originalu koristio nešto drugačiji termin - Building Product Model. Ovaj termin često se pojavljuje u njegovoj knjizi (Eastman, C.M., Building Product Models: Computer Environments Supporting Design and Construction) i drugim objavljenim radovima sa kraja sedamdesetih godina.

Prvi koji je došao do današnjeg termina Building information modeling jeste arhitekta i strateški ekspert u kompaniji Autodesk, Phil Bernstein. Popularizacija i standardizacija termina zasluga je Jerry Laiserin-a. BIM već od sredine 1980-ih postaje uobičajen naziv za koncept digitalnog prikaza procesa projektovanja koje su zatim ponudile kompanije za izradu softvera  Bentley Systems, Autodesk i Graphisoft.

Prema njemu i drugim autorima, prva implementacija BIM-a u neki softver bio je Virtual Building koncept na kom se zasnivao ArchiCAD kompanije Graphisoft koji je svoj debi imao 1987. godine. Tako je, pre više od dve decenije započela istorija tehnologije koja će obeležiti građevinarstvo u decenijama pred nama.

Šta je i šta nudi BIM?

Building information modeling objedinjuje geometriju, prostorne odnose, analizu osvetljenja, geografske parametre, količine i tehnički opis elemenata (na primer, detalje proizvođača pojedinih elemenata zgrade). BIM može predstaviti kompletan životni vek objekta, od procesa gradnje do scenarija korišćenja, tj. održavanja objekta.

BIM dozvoljava izuzetno jednostavno dobijanje svih potrebnih informacijama o količinama (na primer, prilikom izrade specifikacije i proračuna troškova). Obim i određena polja rada mogu biti izdvojena iz projekta i posebno definisana. Sistemi, montaža ili delovi objekta mogu biti prikazani u odgovarajućoj razmeri u odnosu na ceo objekat ili grupu objekata.

BIM je zapravo nešto slično konceptu PLM (Product lifecycle management - upravljanje životnim vekom proizvoda) jer prevazilazi problematiku geometrije i dotiče teme kao što je upravljanje troškovima, projektni menadžment, ali dozvoljava i istovremeni rad na većini različitih aspekata korišćenja objekta.

Prelazak na BIM zato nije kao uobičajeni prelazak sa jednog softvera na drugi. BIM zahteva potpuno drugačiji pristup procesu projektovanja i daleko veću interaktivnu razmenu podataka od onog na koji je većina arhitekata i inžinjera drugih struka navikla.

BIM omogućava modelovanje pojedinih delova i elemenata objekta i to je suštinska prednost u odnosu na klasične programe koji se zasnivaju na vektorskim crtežima zasnovanim na linijama koje čine crtež.

Najveća prednost BIM-a jeste pouzdaniji prenos informacija između različitih projektnih timova, ali i projektanata i izvođača, odnosno, po završetku projekta, pristup pouzdanim informacijama za one koji održavaju objekat (KGH sisteme, vodovod i kanalizaciju, itd).


Pogledajte kratki video o BIM-u sa sajta YouTube. Na ovom sajtu možete pronaći još video prikaza rada u BIM-u i njegovim prednostima. Na linkovima ispod teksta takođe možete naći još korisnih informacija.

BIM softveri - spisak

Lista nekih softvera za projektovanje koji se zasnivaju na BIM konceptu: Revit, Tekla, AlarmCAD, ArchiCad, AutoCad AEC Applications, AutoSPRINK, Bentley Building, CADPipe, Design Master Software, FireAcad, GenerativeComponents™, DDS-CAD (KGH, električne instalacije...) i InterCAD sa AxisVM (više informacija na linkovima na kraju teksta)


BIM u praksi

Vlasnik zgrade primeti curenje u objektu. Umesto da traži oštećenje i vrstu optećenja cevovoda lupanjem delova zgrade da bi imao u vidu moguće načine popravke, on može da pogleda BIM svog objekta. Tamo će pronaći tačan položaj cevi, ali to već ima u običnom projektu.

Zašto onda BIM? U BIM-u on može videti i mnogo više od položaja cevi. Tamo će stajati podaci kao što je promer cevi, proizvođač, tip cevi, susedni delovi, čvorovi i eventualne druge instalacije - tj. sve informacije koje su bile potrebne izvođačima da tu cev naruče i ugrade.

Već neko vreme nastoji se na tome da se naprave i BIM-ovi za stare objekte, ali to naravno nosi mnoge probleme sa sobom jer BIM, da bi imao punog smisla, mora sadržati sve informacije a unošenje samo onih poznatih predstavlja potencijalnu opasnost, jer, jednom naviknuti na BIM, oni koji u njega budu gledali podrazumevaće da se u njemu nalazi apsolutno sve sa čim mogu da se sretnu u jednom objektu.

BIM - neophodan korak napred za građevinsku industriju Srbije

U avgustu 2004. godine Nacionalni institut za standarde i tehnologiju SAD (NIST) objavio je izveštaj pod imenom “Cost Analysis of Inadequate Interoperability in the U.S. Capital Facilities Industry" (linkove ka ovom i drugim dokumentima pronađite na stranici BIM na online enciklopediji Wikipedia (engleski jezik) - link na kraju teksta). U zaključku se navodi da loša operativnost u industriji košta SAD oko 15,8 milijardi dolara godišnje.

S obzirom da je građevinarstvo u svakoj državi pokazatelj ali i pokretač ekonomije, jasno je da i država treba da bude zainteresovana za bolju komunikaciju na građevinskim projektima.  “Bolju komunikaciju” bez sumnje omogućavaju BIM tehnologije. Njihovom primenom u procesu projektovanja na dobitku će biti svi, projektantske firme, sami projektanti, izvođači, proizvođači… cela industrija, i naravno na kraju - država.


Linkovi:

BIM za početnike (blogovi):

 

Komentari: 1

Ivan Hajzler 06.09.2010 14.04.37

Veoma me je obradovao ovaj tekst, jer se profesionalno bavim distribucijom softvera za građevinarstvo!
Objektivan je i omogućuje čitaocima da se obaveste o BIM tehnologiji.

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...
Dragana Tošić 27.06.2019.
Poštovani, molim Vas za kontakt firme u S...
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...