David Hirschman sa sajta Big Think krajem juna napravio je intervju sa arhitektonskim kritičarem časopisa New Yorker, Paul Goldberger-om, na temu posledica koje će ostaviti kriza na arhitekturu u SAD. Paul pre svega ističe skromnost koja dolazi nakon perioda bahatosti, ali i opasnost od preteranog škrtarenja kada se govori o materijalima za gradnju i opremanje prostora.
McMansion kuća je žargonski izraz koji se koristi u SAD za opis velikih stambenih kuća na sprat ili dva koje su podignute pretenciozno, bez ikakvog prepoznatljivog arhitektonskog stila i smisla. Ovakve kuće su se gradile od 1980-ih godina, kada je vremenom, sa usponom ekonomije i naduvavanjem ekonomskog balona, površina standardne kuće za četvoročlanu porodicu iz više srednje klase dostigala i 1.300m². Nazivaju ih još i Persijske palate, garaž-Mahal (eng. garage Mahal - po Tadž Mahalu), starter castle (dvorac početnika), Hummer kuća (po poznatom džipu koji je postao simbol neumerenosti kraja 20. i početka 21. veka).
D.H: Koji su neki od glavnih efekata recesije na arhitekturu?
Paul Goldberger: Mislim da recesija radi dve stvari. Prvo, znatno smanjuje stepan gradnje. Znate, prvo od čega odustajete u lošim vremenima jeste da zidate nove zgrade. Morate jesti, morate obezbediti određene osnovne stvari, ali gradnja zgrada, za većinu ljudi, biznisa, institucija, ostaje samo moguća, ne i obavezna rabota.
I tako, kada su vremena teška, odustajete od toga. U isto vreme je samo opcija ali i neverovatno skup poduhvat. Tako da je to prvi efekat, loš efekat.
Dobar efekat recesije je taj što ona može da očisti gomilu gluposti iz sistema. Mislim, mi smo upravo izašli iz perioda ogromnog, i, u neku ruku, preteranog prosperiteta. Dosta onoga što smo gradili bilo je preterano i više nego pomalo vulgarno. Dakle, ukoliko je recesija uspela da zaustavi gradnju McMansion kuća moguće je da će se na neki način ispostaviti kao društveno korisna.
Oglas
Nisam upravo bio brzoplet na jeziku, naravno da zbog recesije ima više društvenih bolesti, ali negde u svim tim užasnim posledicama, možda ponovo pronađemo neku granicu umerenosti. Znate, jednoj četvoročlanoj porodici koja napreduje u višoj srednjoj klasi nije potrebno 1.300m² stambenog prostora kao osnovni minimum, a upravo to je standard po kom smo gradili širom SAD u eri McMansion kuća.
D.H: Da li je receija posebno pogodila neke od tipova arhitekture više nego druge?
Paul Goldberger: Recesija je pogodila arhitekturu na svim nivoima, zato što nema novca da se gradi. Setite se, poslovne zgrade, niko ih ne gradi svojim novcem. Taj novac se nabavlja od finansijskih institucija, a one danas ne stoje dobro, u celoj ovoj klimi. Tako je pogođena gradnja na svim nivoima. Ne grade se ni Vladine ni poslovne zgrade.
|
Sve što možete videti od novih zgrada su neme institucionalne zgrade, akademske, kulturne... Možda su ovi projekti planirani odavno pa su još pre sakupili novac koji im je bio potreban kroz privatna donatorstva, i u jednoj takvoj finansijskoj konstrukciji, sa krizom za izvođače koji će zato spustiti cene, čak je i isplativije graditi danas nego pre neku godinu. Tako, imamo nekoliko projekata koji se odvijaju, ali se zaista mnogo toga ne dešava, ni u toj kategoriji ni u drugim kategorijama. |
Izlazimo iz perioda u kom je arhitektura bila neverovatno ambiciozna i ponekada čak i previše ambiciozna, iako je čudno da to kažem ja kao arhitektonski kritičar. Međutim, zaista jeste bilo tako. Radila je mnogo, delom se ponašala kao da će rešiti sve svetske probleme sa gomilom fensi zgrada.
U svakom slučaju, mislim da sada povlačimo dosta toga nazad, a tu ima i dobrih i loših strana. Dobra strana je to što se stvari nekada prosto urade sa jednostavnije, čistije, kada se radi na osnovnom noivou bez mnogo neprotrebne zbrke. Kako bih rekao... Možda ćemo vratiti malo više poštovanja za modernistički puritanizam, i to bi bilo sve dobro.
Sa druge strane, ako se stvari rade samo jeftinije sa lošim, neupotrebljivim materijalima, to opet nije dobro. A mislim da sada možemo videti od pomalo od oba ta u našoj arhitekturi.
Linkovi:
Drugi deo istog intevjua čitajte ovde - Zelena arhitektura, kriza, starchitects i Ground Zero - https://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/1235/820/zelena-arhitektura-kriza-starhitekte-i-ground-zero-iz-ugla-arhitektonskog-kriti
