Podovi i podne obloge - vrste, materijali, primena i mogućnosti

Podovi i podne obloge po prirodi svog položaja jesu površine u objektima koje treba da istrpe najviše nepovoljnih uticaja. Ovo je osnovni razlog zašto moraju biti izrađene od kvalitetnih, zdravih i dugotrajnih materijala...

Pored opštih uticaja u enterijeru: sleganje objekta, vlažnost ili UV-zračenje koje prodire u objekat, podovi više od drugih površina trpe i pokretno opterećenje, habanje, prljanje, agresivne supstance (sredstva za higijenu ili ulja iz motornih vozila u industrijskim pogonima), itd.

Sadržaj 

Pored osnovnih funkcionalnih karakteristika, podovi treba da poseduju i određene estetske odlike i u tome leži glavni problem: kako što duže zadržati prvobitni izgled površine koja trpi veoma agresivne uticaje, a pri tome koristiti zdrave materijale i završnu obradu?

Tehnologija izrade napreduje, materijali za podove menjaju se, a primena novih rešenja teče dinamičnije nego što je to slučaj, na primer, sa završnom obradom zidova. Ko bi pre petnaest godina rekao da ćemo parket u stanovima zameniti, ne samo laminatima, već i takozvanim hladnim podovima kao što su keramičke pločice ili kamen? Ko bi rekao da ćemo podove industrijskih hala, umesto od betona, izrađivati od polimera? Upravo to se dogodilo, i dogodilo se brzo.

Nije u pitanju samo cena (čak nije uvek niža), razloga je više. Jednostavnost ugradnje daje prednost laminatima u odnosu na parkete jer uz osnovno znanje i malo veštine mnogi se odlučuju da sami ugrade laminat na čemu postižu dodatne uštede. Laminat je otporniji na grebanje i prljanje, jednostavniji je za postavljanje i održavanje, a neki laminati imaju furnir od prirodnog drveta kao završnu obradu ili klik sistem.

Samoliveni podovi takođe pojednostavljuju ugradnju, a materijali od kojih su izrađeni imaju bolje karakteristike od običnog betona ili klasične cementne košuljice.

Takođe, ne predstavlja nikakav problem da savremeni pod liven na licu mesta bude jarkih boja, kombinacija boja i oblika ili natpisa.

Danas u samom podu mogu biti iscrtani pravci kretanja poput ulica na tepihu za dečiju sobu ili šeme kretanja u javnim objektima. Ovo nisu površinski crteži i habanje i poliranje ne dovode do brisanja.

Tako pod dobija novu ulogu: u bolnicama i javnim zgradama možete pratiti liniju jedne boje i lako pronaći odeljenje koje vam treba, u industrijskim pogonima koridor za prolaz teretnih vozila i kranova biće dodatno naglašen što povećava bezbednost, itd. Svako oštećenje ovakvog poda lako se popravlja tako da ne ostavlja nikakvog traga.

Nove tehnologije utiču i na trendove pa se danas podna obloga koja je 1980-ih kod nas imala status socijalnog poda – linoleum, smatra praktičnim, kvalitetnim i dobrim estetskim rešenjem, a mnoge vrste linoleuma, s razlogom, spadaju u luksuznije obloge. Ko bi i to rekao? I to se dogodilo.

Čak i kada se ipak opredelite za puno drvo, danas su dostupne tehnologije obrade drveta koje u velikoj meri poboljšavaju njegove karakteristike: dugotrajnija boja, otpornost na habanje, vlagu i vodu, zaštita sredstvima neutralnim po zdravlje čoveka i okolinu, itd.

Dodatno, sečenje parketa CNC mašinama ipak je donekle širem krugu kupaca učinilo pristupačnijim i mozaik parkete.

Ugradnjom cevnih instalacija pod prestaje da bude prosta obloga međuspratne konstrukcije i postaje integrisani deo sistema za grejanje i hlađenje prostora.

Razvoj tehnologije završne obrade podnih obloga omogućio je da betonski pod izgleda kao kameni, drveni ili pod od opeke, da keramičke pločice imaju površinski sloj od prirodnog kamena u vidu mlevenog praha ili tankog furnira, itd. Dakle, danas više nije važno kako želite da vam pod izgleda i čemu treba da služi. Danas možete dobiti više, nekada suprotstavljenih, osobina u jednom proizvodu.

Ponuda proizvoda za podove pruža i druge mogućnosti: ne morate menjati stari oštećeni parket ili sklanjati parket ako želite da u jednom delu prostorije ugradite kuhinju ili kupatilo, već ga možete prekriti linoleumom sa šarom parketa ili kamena, ili pak, laminatom.

Ne mora više biti nikakve posebne razlike poda dnevne sobe i poda terase, oba mogu biti načinjena od drveta, kamena, keramike, a granica između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora postaje transparentnija i vizuelno potisnuta...

Ne treba zaboraviti ni ponude tepisona, tepihe od recikliranih materijala, ali i posebno zanimljivog rešenja koje možete postaviti na terasi i u stanu – veštačku travu.

Međutim, jedno treba imati na umu: potreba da podovi pomire estetsko (boje i teksture) i funkcionalno (higijena i habanje) nekada je iziskivala primenu veoma štetnih supstanci čija isparenja ugrožavaju zdravlje čoveka. Danas to ne mora biti slučaj iako najčešće i dalje jeste. Možda bi bilo dobro povesti računa i tražiti od proizvođača sertifikat koji tvrdnju o neškodljivosti potvrđuje.

Tehnologija izrade podova, pre nego druge u građevinarstvu, briše granice prirodnog i veštačkog, napravljenog i naštampanog, skupog i povoljnog, održivog i neodgovornog, unutrašnjeg i spoljašnjeg, starog i novog, toplog i hladnog...

Vrste podova i osnovne karakteristike

Podove možemo deliti po materijalu (drveni, betonski, itd), načinu izvođenja (npr. samoliveni), obliku elemenata (parket, brodski pod), ili po raznim drugim osobinama (topli, higijenski, otporni na habanje, vodootporni, plivajući, itd).

Kao i svaka podela ni ova ne može biti savršena pa ćemo, umesto prostog indeksiranja, kroz osnovnu podelu isključivo po materijalima podsetiti na osnovne tipove podova i neke prateće karakteristike primene, postavljanja i korišćenja, kao i na mnogobrojne mogućnosti prilagođavanja poda arhitekturi objekta.

Podovi od drveta

Razvoj tehnologije svakim danom briše granicu između podova od masivnog prirodnog drveta i kompozita na bazi drveta kakvi se proizvode uz pomoć najsavremenijih tehnologija i čine sintezu najboljih karakteristika drveta i veštačkih materijala. Sa druge strane i potpuno prirodno drvo tretirano je i obrađeno tako da mu se poboljšaju karakteristike i približe veštačkim materijalima.

Podove od dasaka (brodski pod) još od 19. veka počeli su da zamenjuju parketi, čija je upotreba prevagnula tokom 20. veka. Ovo se desilo pre svega zahvaljujući potrebama masovne gradnje: parket se mogao lepiti na cementnu košuljicu bez dodatne potkonstrukcije (roštilja) a manje dimenzije nisu iziskivale drvo posebno visokog kvaliteta.

Dimenzija komada parketa smanjivala se sve do veličine lamel parketa kakvi su postavljani u stanovima kod nas 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, da bi se danas trend ponovo kretao prema većim elementima i kvalitetnijim vrstama drveta za ovaj tip poda.

Posebno popularni poslednjih godina jesu parketi od drveta iz tropskih predela, pre svega od bambusa. Ovi parketi, pored egzotičnog izgleda i kvaliteta, apsolutno su konkurentni i sa cenom, a težnja ka primeni održivih materijala daje im dodatnu prednost na tržištu. Dovoljno je reći da je drvetu potrebno oko 30 godina da postigne punu zrelost, dok za isti taj period može da se uzgoji šest generacija kvalitetnog bambusa.

Zanimljivu ponudu parketa predstavljaju i mozaik-parketi. Kombinacija različitih vrsta drveta daje podu dve ili više nijansi, a različitim oblicima elemenata postižu se zanimljivi estetski efekti u podu. Nekada su ovakvi parketi bili prisutni samo u javnim objektima ili najluksuznijim stanovima a danas su dostupniji većem broju kupaca.

Međutim, veliki udeo tržišta drvenih podova u poslednjoj dekadi preuzeli su laminatni podovi načinjeni od drvenih kompozita.

Podovi od drvenih kompozita su u većoj ili manjoj meri slični prirodnom drvetu. Laminatni drveni podovi vrlo brzo su preplavili tržište zahvaljujući jednostavnosti postavljanja, praktičnosti, težnji ka očuvanju prirodnih resursa i naravno – ceni.

Brzom prodoru i uspehu laminata na našem tržištu doprineo je i dugi niz godina u kojima je praktično nemoguće bilo kupiti kvalitetan parket (i drvo za druge namene). Najveći problem je bio taj što su rezerve osušenog drveta bile iscrpene tokom 1990-ih godina pa je parket prodavan sa previsokim procentom vlage. Podovi od ovakvog parketa praktično su neupotrebljivi i vrlo brzo bi dolazilo do velikih deformacija (podizanja ili rasušivanja poda).

Kada se tome doda da je kod nas moguće sresti izvedene podove od čamovine ili jelovine na kojima zbog mekoće tih vrsta drveta ostaje trag potpetice ili nogice nameštaja onda je jasno zašto je naše tržište izgubilo poverenje u skupi parket i prihvatilo laminate, oprostivši im određene mane (pomalo veštački zvuk i osećaj pri dodiru).

Ipak, čini se danas da njihov početni uspeh jenjava i da se korisnici sve rađe vraćaju prirodnijim varijantama u enterijeru.

Sa druge strane, kompoziti na bazi drveta rado se koriste za spoljašnje površine: terase, bašte kafića, palube splavova i brodova.

Kombinacija prirodne sirovine i vezivnih polimera čini odličnu podnu oblogu kakva se koristi i na palubama prekookeanskih jahti gde trpi slanu vodu i ekstremne vremenske uslove.

U Sjedinjenim Američkim Državama uobičajeno je da se podovi izrađuju i od OSB-a preko kojih se može (ali ne mora) postaviti samo podna obloga (tepih, etison, itd). Iako je ovo ispod uobičajenih standarda kod nas, pod vikendice, kućice za pecanje ili adaptiranog potkrovlja možete rešiti na ovaj način sa svega nekoliko komada ploča.

Prednosti upotrebe OSB ploča za podove jesu cena, higijena (malo spojnica), brzina postavljanja i pouzdanost materijala.

Međutim, treba imati u vidu da se u SAD strogo kontroliše sastav materijala i prisustvo štetnih supstanci (VOC – isparljive organske materije).

Iz tog razloga trebalo bi da OSB (ali i drugi srodni materijali poput iverice) za primenu u enterijeru ima sertifikate koji potvrđuju neutralan uticaj na zdravlje ljudi.

Podovi od keramike, kamena i betona

Ploče, pločice, mozaik... razlika je jedino u veličini površine pojedinačnog komada. Podovi od pločastih elemenata mineralnog porekla druga su najčešća površina po kojoj hodamo u zgradama. Mogu se izrađivati od kamena, gline, stakla, keramike, betona...

Sve su češće i kombinacije: keramičke pločice sa glazurom od mlevenog kamena, betonske ploče sa recikliranim staklom kao agregatom, laminati sa furnirom od prirodnog kamena ili keramike...

Sve češća primena podnih sistema za grejanje i hlađenje prostora doprinosi i rasprostranjenoj upotrebi ovih podova. Cevi sistema predaju temperaturu cementnoj košuljici, ona podu, a pod prostoriji.

Mineralni materijali idealni su za ove podove jer, zahvaljujući svojoj velikoj gustini, kao i cementna košuljica predstavljaju termalnu masu koja akumulira toplotnu energiju i na taj način pozitivno utiče na komfor.

Sa druge strane, drveni pod iznad podnog grejanja ponaša se kao toplotni izolator zbog čega bi bila umanjena efikasnost sistema. Dodatno, neposredan dodir sa izvorom toplote (cementnom košuljicom u koju su smeštene cevi) negativno bi uticao na parket (rasušivanje i razdvajanje spojnica). Prednosti ovih površina u odnosu na parket, pored navedenog, jesu i jednostavnije održavanje i dugotrajnost.

Ipak, treba imati na umu da će pločice sa lameliranom završnom obradom ili glazurom imati kraći rok trajanja od pločica koje su od homogenih materijala (kamena, glinena, keramička ploča) jer će ove druge ostati iste i kada se od upotrebe izliže površinski sloj.

Od podova livenih na licu mesta od mineralnih materijala svakako treba pomenuti teraco – jedan od najrasprostranjenijih podova prepoznatljiv po kombinaciji crnog i belog kamenog agregata.

Teraco pod se nakon postavljanja polira specijalnim mašinama, lako se održava jer čini homogenu površinu i pogodan je za javne zgrade, stepeništa, terase, itd.

Samoliveni podovi od betona koriste se u industrijskim objektima, a nekadašnje mane danas se u velikoj meri mogu otkloniti uz pomoć specijalnih materijala za impregnaciju koji poboljšavaju vodootpornost i kvalitet površinskog sloja betona.

Specijalni aditivi pospešuju i reonizaciju (tečenje) betona, pa je nivelacija prilikom postavljanja jednostavna kao i kod polimernih podova.

Jednostavnija je i rekonstrukcija podova od betona livenih na licu mesta dodatkom specijalnih betona i epoksida na mestu oštećenja kao i dodavanjem tankog površinskog sloja koji na sebe preuzima negativne uticaje habanja i agresivnih supstanci.

Podovi od polimera

Podove od polimera krase elastičnost i dugotrajnost, a nemaju ograničenja ni u pogledu izbora boja i ukupnog vizuelnog doživljaja poda. Ovi podovi danas ne predstavljaju samo zaštitni sloj betona koji čini osnovu poda jer su poslednjih decenija razvijeni materijali koji odlično trpe sve negativne uticaje a lakše ih je popravljati u slučaju oštećenja, i to tako da razlika stare i nove površine bude neprimetna.

Ovo nije slučaj samo sa livenim podovima već i sa raznim oblogama koje se mogu ukrojiti na licu mesta i zalepiti po spojnicama tako da čine jednu neprekinutu površinu dizajniranu prema želji projektanta enterijera.

Zbog navedenih karakteristika polimera koji se primenjuju za izradu podova njihova primena nema ograničenja.

Pogodni su za spoljašnju i unutrašnju upotrebu, za prostore u kojima se zahteva visok stepen higijenskih uslova, za industrijske i javne objekte, ali i za stambene prostore.

Podovi liveni na licu mesta

Već smo pomenuli da postoji direktna veza između broja spojnica i higijene poda. Podovi liveni na licu mesta otklanjaju bilo kakvu pojavu spojnica u podu i idealni su za prostore koji zahtevaju posebne karakteristike funkcionalnosti i viši stepen higijenskih uslova: škole, bolnice, prostorije za pripremanje hrane, objekti prehrambene i farmaceutske industrije, skladišta...

Teraco podovi, izrađeni od drobljenog kamena i zatim polirani, mogu se nazvati pretečom savremenih podova livenih na licu mesta.

Posebno se izdvajaju samoliveni podovi: jednostavni za održavanje, odličnih mehaničkih karakteristika, postojanosti i estetike. Danas se uspešno primenjuju mnoga rešenja koja poboljšavaju osobine običnih betonskih podova. Dodavanjem praškastih materijala na izliveni svež beton postižu se bolje hidroizolacione karakteristike betona, to jest produžava se njegov vek trajanja, beton se može bojiti, može mu se dodati željena tekstura...

Ostalo o podovima

Naravno, spisak podova ne završava se gorenavedenim tipovima. Zavisno od želja investitora i projektanata, podovi mogu biti i od utabane zemlje, stakla ili metala...

Pomenuli smo značaj poda u sistemu sa cevnim instalacijama za grejanje i hlađenje prostora, ali pod je takođe važan za prirodno osvetljenje i kvalitet vazduha u prostoriji. Ukoliko zonu poda ispred prozora ili zastakljenih vrata ne pokrijemo nekom tkanom podnom oblogom, lakiran parket ili keramičke pločice pojačaće odsjaj prirodnog svetla dalje u prostoriju. Treba pronaći sredinu između mat površina i previsokog sjaja koji može biti neprijatan koliko i ugušeno prirodno svetlo.

Pod može biti rešen i kao prirodni travnjak ili vodena površina prekrivena staklom na metalnoj ili drvenoj konstrukciji.

Šara na samom podu može zameniti šaru podnih obloga. Najpoznatiji primeri su podni mozaici od parketa ili kamenih ploča koje se seku CNC mašinama u bilo koji oblik.

Podne obloge

Pomenuli smo da je veoma teško pomiriti estetiku i funkciju poda tako da nema štetnih isparenja zbog prisustva supstanci koje treba da obezbede željene karakteristike: boje, lepkovi, aditivi... Iako se sve češće podne obloge prave od recikliranih materijala, i dalje je reč o veoma zahtevnim i agresivnim tehnološkim procesima, a materijali za podove potencijalni su zagađivači životne sredine.

Danas je još uvek svetska vest kada neka podna obloga dobije neki od zelenih sertifikata i to se neće promeniti ni u narednim godinama.

Ipak, industrija podova napreduje a pritisak propisa i zahteva kupaca sve je veći na svetskom tržištu. Nema sumnje da će tako biti i kod nas. Sa druge strane, svakodnevna otkrića u nauci sve više otkrivaju mehanizme iz prirode koji se mogu primeniti u industriji. Sintetizovne prirodne materije preuzimaju uspešnu formulu koja je nastala tokom miliona godina evolucije, i priroda se, kroz tehnološku interpretaciju, vraća u naše domove, javne i radne prostore.