Građani koji su zidali stanove i kuće bez građevinske dozvole imaju još tri godine da uz popust legalizuju svoje građevine, ukoliko su ih ranije prijavili. Međutim, postavlja se pitanje kakva je sudbina onih objekata koji uopšte nisu prijavljeni za legalizaciju, a takvih je, prema evidenciji Republičkog geodetskog zavoda čak 700.000.
Naime, završavajući osnivanje jedinstvenog katastra nepokretnosti širom Srbije, uz upisana 4,5 miliona legalnih objekata, popisana su čak blizu 1,4 milion nelegalnih.
Ako znamo da je proteklih godina za legalizaciju prijavljeno oko 700.000 objekata, postavlja se pitanje šta s još toliko građevina i koja je uopšte njihova struktura, piše novosadski Dnevnik.
Direktor RGZ-a Nenad Tesla izjavio je da Srbija prvi put u svojoj istoriji ima na jedinstven način uređenu svojinsku evidenciju i da će osnivanje katastra nepokretnosti omogućiti da se uredi nelegalna gradnja i stvore uslovi za razvoj hipotekarnog sistema u našoj zemlji.
U Ministarstvu objašnjavaju da se razlika između evidentiranih nelegalnih objekata u katastar i onih prijavljenih za legalizaciju pojavila zato što se veliki broj objekata nalazi u kompleksu za koji je podneta jedna prijava.
Za one objekte za koje nije podneta prijava za legalizaciju, u Ministarstvu podsećaju da Zakon o planiranju i izgradnji predviđa da građevinski inspektor donese rešenje o rušenju.
Nadležni ukazuju na razliku između katastra nepokretnosti i evidencija katastra zemljišta i zemljišne knjige, jer se u katastar nepokretnosti upisuju svi objekti sa pravnim statusom koji imaju neki od opisa: objekat preuzet iz zemljišne knjige, izgrađen pre donošenja propisa o izgradnji, izgrađen kompletan ili njegov deo s građevinskom ili s upotrebnom dozvolom, ili je objekat izgrađen bez odobrenja za izgradnju (nelegalan objekat). Prema pravnom statusu objekta utvrđuje se i upis odgovarajuće vrste prava na objektu.
Prema preciznim podacima RGZ-a, u Srbiji je u katastar upisano tačno 1.390.712 objekata bez odobrenja za izgradnju, od kojih je 639.586 stambenih zgrada (45,99 odsto), 613.037 pomoćnih objekata (44,08 procenata), što je 90 procenata svih građevina evidentiranih bez dozvole, a ostalo su poslovne zgrade i objekti.
Svi ovi objekti upisani su pojedinačno u katastar nepokretnosti. Tako, na primer, kod železnice posebno su evdentirane pruge, upravne zgrade, magacini... za koje je podneta jedna prijava za legalizaciju. Iz Ministarstva poručuju da treba da brinu oni koji uopšte nisu podneli prijavu za legalizaciju.
Povezane vesti:
