Uređenje gradova za više od polovine stanovnika na planeti zapravo predstavlja uređenje životne sredine. Odavno smo prešli prag kada su gradovi bili samo tačke koncentracije stanovnika, trgovine, industrije i saobraćaja, iz kojih je lako bilo otići i u koje je lako bilo doći, dopremiti ili otpremiti. Danas je jednostavno nemoguće ispratiti održivi razvoj u milionskim gradovima bez "velikih rezova".
Sve je više onih koji upozoravaju da se situacija u gradovima mora promeniti do te mere da moramo redefinisati i iznova postaviti principe urbanog razvoja. Gradovi se rasprostiru toliko da više nije moguće nadomestiti klimatske uslove drvoredima ili parkovima, već se sve više insistira na gradnji zelenih krovova kao površina koje predstavljaju integraciju urbane sredine i prirodnih staništa, i to, bez ikakvih negativnih uticaja na komfor ili kvalitet gradnje, čak naprotiv. Takođe, mnogi podsećaju na značaj lokalne proizvodnje svega, pa i hrane.
U gradovima koji se prostiru kilometrima u krug ovo znači stvaranje urbanog okruženja koje treba da pomiri "suprotstavljene" funkcije poslovanja, saobraćaja, stanovanja i poljoprivrede. Dovoljno je zamisliti šta treba da se desi, pa da u našim gradovima počnemo da proizvodimo bar deo hrane koju danas uvozimo iz kine, poljske, španije, brazila, pa da bude jasnije koliko smo daleko od ovog scenarija...
Ključ za uspeh pre svega jeste saobraćajna komunikacija – problem sa kojim se borimo sa malo, ili bez ikakvog uspeha. Ne treba sanjati o gigantskim investicijama, ali ne treba se ni držati istih poznatih "rešenja" koja su nas i dovela ovde gde smo danas... Ipak, i drugi gradovi imaju sličnih problema koje rešavaju na uspešan ili manje uspešan način.
U Build magazinu broj 15. (oktobar 2010. godina) kratko smo se pozabavili održivim razvojem u gradovima kroz nekoliko tekstova vezanih za javni transport, revitalizaciju grada i proizvodnju hrane u gradu, i ovo je odlična prilika da vas podsetimo na te, ali i još neke od naslova koje možete pročitati na portalu Gradjevinarstvo.rs a koji se direktno ili indirektno bave razvojem gradova u epohi između dva milenijuma...
Zeleni krovovi - zašto i kako ozeleneti krovove u urbanim sredinama?
- Do kraja sedamdesetih godina prošlog veka, pojam zelenih krovova u Evropi odnosio se samo na intenzivne krovne vrtove. Iskustva u gajenju ovih površina u zapadnoj Evropi, tokom poslednjih 15 godina, rezultirala su mnogim otkrićima i saznanjima čija je primena dala velike rezultate u projektovanju zelenih krovova izvanrednog dizajna. Širenje ekstenzivnih krovnih vrtova rezultat je značajne promene u stavovima tokom poslednjih desetak godina. Ekološki aspekti dizajna imaju sve veći uticaj. Zahtev za nižom cenom i popularnost krovova male nosivosti išao je u pravcu ekstenzivnih zelenih krovova manje debljine, specifičnog sastava, jeftinije ugradnje i održavanja.
- link
Sve uloge zelenih površina – Uticaj zelenih površina na kvalitet vazduha
- Zelenilo u gradu i njegovoj okolini ima mnogostruki značaj. Biljke na zelenim površinama, svojim oblikom, građom i životnim osobinama, predstavljaju nezamenljive elemente prirode, koji doprinose melioraciji životne sredine u najširem smislu reči. Zelene površine grada pozitivno utiču na okolinu delovanjem na mikroklimat, tako što smanjuju visoke temperature vazduha, povećavaju stepen vlažnosti, regulišu jačinu vetra, prečišćavaju vazduh, smanjuju i ublažavaju jačinu gradskog šuma...
- link
C2C - Od kolevke do kolevke - tehnologija kao živi metabolizam - 0% otpada iza nas (video)
- Još 2005. godine MBDC radio je projekat za 12 gradova po C2C standardima za Kinu. Ovi gradovi planirani su za izgradnju do 2017. godine i predviđeni su kao dom za 400 miliona ljudi. I upravo na takvim projektima vidi se značaj Credle to credle pristupa - na primer, da bi se napravila opeka za kuća za 200 miliona ljudi potrebno je da Kina uništi 1/4 obradive zemlje koju ima da bi došla do sirovine za izradu opeke, i pritom, da za pečenje potroši polovinu svojih rezervi uglja... Neodrživo... Predlog MBDC bio je podizanje kompletnog gornjeg sloja zemljšta čitavog područja na više kote - krovove budućih zgrada. Tu bi se nastavilo obrađivanje zemlje, prelazilo bi se mostovima sa zgrade na zgradu, zeleni krovovi bi pozitivno uticali na klimu u zgradama i celim gradovima, sva voda bi se sakupljala, prečišćavala i vraćala u sistem, a solarna postrojenja (krovovi industrijske zone na obodu grada) snabdevala bi ceo grad električnom energijom...
- link
Top 10 najboljih sistema javnog prevoza u gradovima sveta
- Javni prevoz je ključ za uspešno rešenje saobraćaja u velikim gradovima. Individualni prevoz automobilima podrazumeva prateću infrastrukturu (auto-puteve, obilaznice, parking mesta, itd), saobraćajne gužve, zagađenje vazduha i zagađenje bukom, probleme sa postojećom putnom i uličnom infrastrukturom da primi veće opterećenje sa porastom broja stanovnika, itd. Beograd se godinama dvoumi da li će sistemu javnog prevoza biti pridodat i laki šinski metro ili istinska podzemna gradska železnica (zagovornici klasičnog metroa u Beogradu laki šinski metro smatraju nekom vrstom tramvaja). Tema javnog prevoza čini okosnicu funkcionalnog grada i zato vam predstavljamo ukupno jedanaest najboljih primera sistema javnog prevoza u svetu po izboru sajta AskMen.
- link
Kule od peska - CityCenter u Las Vegasu i Burj Khalifa u Dubaiju (linkovi)
- Previše godina agonije obično prođe od zamisli do realizacije jedne zgrade. U tom periodu svet može drastično da se promeni. Promene mogu biti ekonomske ali i konceptualne u smislu novih pristupa urbanizmu, projektovanju i samoj gradnji. Upravo to se dogodilo za dva ogromna projekta poslednjih godina - CityCenter u Las Vegasu (foto ispod) i Burj Khalifa u Dubaiju a Architectural Record kroz nekoliko tekstova u avgustu detaljnije se pozabavio elementima ovih zgrada - konstrukcija, opšti prikaz, opremanje...
- link
Form-based codes - Urbanistički propisi zasnovani na formi a ne funkciji menjaju SAD
- Metropole i gradovi u SAD napuštaju stari koncept urbanog zoniranja koji je stvorio velike probleme za funkcionalnost gradova. Strogo razdvajanje poslovnih od stambenih zona, uz previsoko postavljene osnovne standarde slobodnostojećih jednoporodičnih kuća, stvorilo je nepregledna predgrađa, probleme sa transportom (potrošnjom goriva i gužvama na auto-putevima), zagađenjem, i - neraskidivo vezalo čoveka i porodice za automobile.
- link
Solarni sistemi na parkinzima - senka, zaštita i čista energija
- Jednog dana s početka 2004. godine, Robert Noble, arhitekta specijalizovan za održiv dizajn, zapitao se zašto parkinzi u SAD nisu pokriveni solarnim panelima. Nekoliko firmi je imalo ponudu izgradnje solarnih sistema iznad parking prostora, ali nijedna nije pokušala da prodre sa većim projektima već se zadržavala na individualnim projektima uglavnom u stambenom sektoru
- link
Mega gradovi i urbani koridori - izveštaj UN o bliskoj budućnosti gradova sveta
- Gradovi širom sveta počinju da se spajaju stvarajući naseobine koje su nazvane "mega-regioni" ili "beskrajni gradovi". Oni se mogu prostirati stotinama kilometara i biti dom i za preko 100 miliona ljudi, kaže se u izveštaju Ujedinjenih nacija - Stanje gradova sveta. Fenomen beskrajnih gradova bi u budućnosti mogao biti najzastupljeniji oblik ljudskih staništa, i to već u narednih 50 godina. Sada tek preko polovine svetskog stanovništva živi u gradovima, ali do 2050. godine preko 70% ljudi živeće u urbanim sredinama.
- link
Revitalizacija grada: Bogota – nekad i sad
- Priča o Bogoti jedan je od najsvetlijih svetskih primera revitalizacije grada sa kraja 20. veka, i kao urbanistički fenomen ide rame uz rame sa Barselonom i drugim sličnim primerima. Naravno, grad od šest miliona ljudi u državi u kojoj bukte sukobi sa gerilom i narko-kartelima, ne može izgledati kao katalonski grad na obali Mediterana, ali ono što su dva gradonačelnika uspela da urade za samo nekoliko godina predstavlja pravi podvig o kom se kod nas malo zna.
- link
Urbana agrokultura - proizvodnja hrane u naseljenim sredinama
- Urbana poljoprivreda (urban agriculture) je poljoprivredna grana koja se odnosi na uzgajanje, preradu i distribuciju hrane u, ili u neposrednoj blizini naseljenih mesta. Ona može biti povezana i sa hortikulturom, uzgajanjem životinja, zasadom voćnjaka, akvakulturama, itd. Osnovna karakteristika urbane agrokulture jeste lokalna proizvodnja hrane za lokalnu upotrebu – zatvoren sistem snabdevanja u okviru lokalne zajednice koji pruža mnogo prednosti: rekultivacija neuređenih gradskih površina, zapošljavanje stanovništva, više hrane i zdravija ishrana, povećanje ekonomske moći grada i njegovih stanovnika, jače veze među stanovnicima...
- link
Kolika je realna cena kvadratnog metra stana u nadrealnoj Srbiji?
- Odgovor na pitanje iz naslova je jednostavan - realna cena kvadratnog metra stana, kao i svake druge robe, onolika je koliko kaže vlasnik. Ni viša ni manja. Na kupcu je da pristane na nju ili da traži dalje. Cenu pre svega određuje odnos ponude i potražnje. Kvalitet i druge sitnice dolaze na red tek kada su ponuda i potražnja makar izjednačene. Zato, ako nameravate da kupite stan u Srbiji, možete da se žalite na lokaciju, kvalitet izvedenih radova i ugrađenih materijala, nedostatak parkinga ili odsustvo lifta, itd, ali, na kraju, moraćete da platite onoliko koliko vam traže ukoliko želite svoj stan (zapravo, tržište nekretnina degradirali smo do te mere da nas čini srećnim ako stan uopšte ima nekakve papire, ali to je već druga priča).
- link
Rezoniranje i izgradnja Njujorka pod gradonačelnikom Blumbergom
- Tokom proteklih sedam godina, Majkl Blumberg (Michael R. Bloomberg), gradonačelnik Njujorka progurao je preko stotinu važnih planova za grad u Gradskoj skupštini pretvarajući ih u zakone. Njegova administracija ulila je 16 milijardi dolara u finansiranje podrške izgradnji poslovnih objekata i socijalnih stanova, i stvaranje kvazi-lokalnih organizacija za promociju svojih planova i borbu sa protivljenjem lokalnog stanovništva.
- link
Crno je zeleno&sexy - izgradnja Bronksa, Njujork
- Održivi južni Bronks – SSBx (Sustainable South Bronx - www.ssbx.org), neprofitna organizacija iz Njujorka, osnovana 2001. godine, posvećena je traženju pravednih rešenja za životnu sredinu. Svetska javnost upoznala se sa ovom organizacijom kada je njen osnivač, Madžora Karter (Majora Carter), predstavila ideje i dostignuća SSBx-a na TED konferenciji, u februaru 2006. godine. Nažalost, paralele Bronksa i Beograda, ili drugih gradova u Srbiji, brojne su...
- link
Beogradski Unutrašnji magistralni poluprsten (UMP)
- Izgradnja Unutrašnjeg magistralnog poluprstena (UMP), dužine 17 km, koji će po obodu grada povezati Novi Beograd sa Pančevačkim mostom, ušla je u prvu fazu, a trenutno su u toku radovi na pilonu novog mosta preko Ade Ciganlije, najvažnijem i najskupljem objekatu UMP-a. Buduća saobraćajnica, čiji se završetak može očekivati u 2020. godini, biće opremljena inteligentim transposrtnim sistemima (Inteligent transfer sistem, ITS) za kontrolu saobraćaja, a tehničku pripremu za njegovo uvođenje radi beogradski Saobraćajni fakultet u saradnji sa Hidroprojektom.
- link
Barselona – četvrt veka održivog razvoja
- Na međunarodnom naučnom skupu Održivi prostorni razvoj gradova, koji je u januaru održan u Beogradu, gostovao je i prof. Josep Acebillo, gradski arhitekta Barselone. U svom temperamentnom izlaganju on je predstavio planove sprovedene od ranih 1980-ih do danas, koji su učinili da ovaj katalonski grad postane turistička prestonica Mediterana.
- link
Konferencija CTBUH 2009 - mogu li neboderi biti održivi i ima li mesta za njih u budućnosti
- Visoke zgrade su imale skoro dve decenije uspona bez presedana - građene su u većem broju, još više i geografski su rasprostranjenije nego ikada ranije... Sada smo u karakterističnom trenutku: globalna recesija daje nam šansu da zastanemo i sagledamo šta su zapravo visoke zgrade danas, i u kom pravcu treba da se kreću u budućnosti. Mogu li ići u susret izazovu globalnih klimatskih promena i stvoriti održive urbane celine? Da li je primereno da visoke zgrade predstavljaju ikone koje svedoče o vitalnosti gradova ili država na svetskoj pozornici nadmetanja ekonomija?
- link
