build: Već duže vreme, a posebno poslednjih meseci, tema auto-puta je prva na tapetu kada se pominju projekti u AP Vojvodini...
V. Z: Tema auto-puta Horgoš-Požega je prva na tapetu iz dva osnovna razloga: prvo, zato što je ovaj auto-put objekat od interesa za čitavu Republiku Srbiju a gradi se i na teritoriji APV, i obzirom da je kao takav u nadležnosti vlasti u APV, sasvim je normalno da se tom problematikom bavimo i mi. Drugo razlog je taj što smatramo da način finansiranja, davanjem koncesije i za onaj deo tog auto-puta koji je više od 60% već izgrađen u delu kroz APV, šteti interesima Vojvodine što ne može biti dobro ni za Republiku Srbiju. Veo tajnosti pod kojim je ceo postupak od početka pa do kraja potpisivanja ugovora vođen, i neobjavljivanje svih aneksa tog ugovora, daje nam za pravo da sumnjamo u ispravnost ovakvog načina finansiranja izgradnje.
build: U javnosti, projekat auto-puta stavlja u zapećak sve druge projekte, posebno one u visokogradnji. Možete li nam reći nešto više njima?
V. Z: Izgradnja ostalih objekata od interesa za Republiku, a koji se grade na teritoriji APV, koja je po Zakonu o planiranju i izgradnji u nadležnosti našeg „Sekretarijata“, teče, uz manje probleme, veoma dobro. Stručne službe našeg „Sekretarijata“ koje prate poštovanje zakona od strane investitora, sada, pet godina nakon prenošenja nadležnosti u ovoj oblasti, već rade rutinski posao, i rade ga odlično. Za izgradnju objekata visokogradnje u Vojvodini koja podrazumeva izgradnju stambenih i poslovno-stambenih objekata, najčešće u gradovima, nadležna je lokalna samouprava. Nadležnost našeg „Sekretarijata“ u ovoj oblasti je jedino pri rešavanju sporova u drugom stepenu, što podrazumeva da, ukoliko neki investitor ili neko ko smatra da je na neki način ugrožen izgradnjom nekog objekta, nisu zadovoljni rešenjem koje se donese u prvostepenom organu (od opštinske građevinske inspekcije ili nekog drugog opštinskog organa) ima pravo da podnese žalbu našem „Sekretarijatu“, koji tada, u drugom stepenu, rešava o primeni zakona od strane prvostepenog organa. Moram da kažem da kao rođeni Novosađanin nisam zadovoljan urbanističkim rešenjima pojedinih delova grada, arhitektonskim rešenjima pojedinih zgrada ili celih kvartova, ali s obzirom na nadležnosti koje imamo, ne možemo direktno da utičemo na to, osim da kritikujemo i javno izražavamo nezadovoljstvo. Naravno, ima i mnogo dobrih rešenja, grad menja svoj izgled, postaje lepši i dobija obrise velegrada. Slično je i sa drugim opštinama u APV kada su u pitanju veća naseljena mesta i gradovi.
build: Nedavno su doneti zakoni o prenošenju nadležnosti nad obalama reka sa republičkih, na organe lokalne samouprave, čime je nastavljen pozitivan trend decentralizacije. Kakva su dosadašnja iskustva u APV na tu temu, posebno lokalnih urbanističkih službi...
V. Z: U vezi sa prenošenjem nadležnosti sa republičkih organa na lokalnu samoupravu, u ovom slučaju, kao i svim drugim, moram da kažem da sve aktivnosti u tom smislu u potpunosti podržavam. Svaki stepen decentralizacije je neophodan iz više razloga. Navešću samo dva, po mom mišljenju, najvažnija: Prvi razlog je to što ne može Država, posmatrajući sve iz jednog centra, da donese ispravnu odluku o rešavanju određenih problema u bilo kom regionu bolje nego što to može neko sa nižeg nivoa vlasti koji je rođen, živi i radi u toj sredini i sa tim problemima. Drugi razlog je taj da prioritete usmeravanja finansijskih sredstava za rešavanje određenih problema ne može da određuje centralna vlast bolje od ljudi sa lokalnog nivoa.
build: Ali, da li tih ljudi imate dovoljno? Kako funkcionišu lokalne službe, posebno urbanistička, koja bi i trebalo da preuzme ulogu sprovođenja ovih zakona?
V. Z: Tu imamo problem koji nikako ne sme biti razlog odustajanja od pravca decentralizacije! Naime, lokalne urbanističke službe još uvek u pravom smislu i ne postoje. One se sada svode na jednog ili dvojicu ljudi zaposlenih u lokalnoj upravi, koji pored tih poslova obavljaju i još neke druge (iz oblasti privrede, izgradnje i slično) i nikako ne mogu kvalitetno da se bave rešavanjem tako složene problematike. Sa položaja „Pokrajinskog sekretara za urbanizam, arhitekturu i graditeljstvo“, mogu sa sigurnošću da kažem da na lokalnom nivou vlasti nema dovoljno stručnih ljudi koji mogu da stanu iza nekog novog zakona za čije sprovođenje će biti zaduženi. Nema ih, iz prostog razloga što lokalna samouprava do sada nije imala nadležnosti u toj oblasti i na osnovu toga nije raspolagala ni potrebnim finansijskim sredstvima za formiranje stručnih službi koje bi se time bavile. Proširenje nadležnosti podrazumeva i dodatna finansijska sredstva koja bi u tom slučaju sa republičkog nivoa bila preneta na lokalni i tada bi se stvorili preduslovi za formiranje neke vrste lokalnih ministarstava, odnosno sekretarijata koji bi mogli uspešno da se bave sprovođenjem onih zakona koji se prenose u nadležnost lokalne samouprave.
Deo tog sporazuma odnosi se i na činjenicu da će se na narednim sajmovima građevinarstva, finansijskim sredstvima iz budžeta APV, finansirati izlaganje upravo tih malih izlagača. Godišnje će u tu svrhu biti izdvojen iznos od dva miliona dinara kojima može da se pokrije plaćanje zakupa za više od 500m² izlagačkog prostora, sa još oko 500m² koje bi te firme same finansirale, obzirom da je malom preduzeću dovoljno i do maksimalno 50m². Na ovaj način rešio bi se taj problem za barem 50 novih firmi. Saradnju sa Novosadskim sajmom smo u međuvremenu proširili, i veoma sam zadovoljan zbog toga jer smatram da samo zajedničkim radom možemo da postignemo mnogo bolje rezultate koji će doneti boljitak svim građanima.
build: Ispratili smo vesti o Vašoj inicijativi da se na sledećem Sajmu građevinarstva u Novom Sadu pojave sva preduzeća iz ove oblasti sa teritorije AP Vojvodine. Možete li za naše čitaoce objasniti o čemu se radi?
V. Z: Kao neko ko redovno prati sajamske manifestacije primetio sam da postoji veliki broj manjih firmi koje se bave nekom od delatnosti vezanih za građevinarstvo i koje imaju šta da prikažu na takvim manifestacijama, ali iz različitih razloga ne pojavljuju se na Sajmu građevinarstva. U kontaktima sa njima zaključio sam da je jedan od problema, verovatno i najveći, upravo nedostatak finansijskih sredstava. Takođe sam shvatio da nema nikakve logike da se naš sekretarijat čija su nadležnost građevinarstvo, urbanizam i arhitektura, i to na nivou cele Pokrajine, nikada do sada nije prikazao kao izlagač na ovom Sajmu. U januaru 2007. godine doneo sam odluku da izađemo na Sajam i da predstavimo posetiocima u neposrednom kontaktu šta je to što mi u „Sekretarijatu“ zapravo radimo. Pod pokroviteljstvom našeg „Sekretarijata“, na štandu koji smo zakupili, predstavili smo i sve ostale institucije koje se na teritoriji APV bave urbanizmom, prostornim planiranjem, projektovanjem i izgradnjom objekata, kao što su JP „Zavod za urbanizam Vojvodine“, „Udruženje urbanista Vojvodine“, „Društvo arhitekata Novog Sada“, „FTN Departman za arhitekturu i Departman za građevinarstvo“. U svetlu odličnog poslovnog odnosa sa rukovodstvom „Novosadskog sajma“ i našeg „Sekretarijata“, potpisan je sporazum o saradnji „Novosadskog sajma“ i našeg „Sekretarijata“, koji sam potpisao sa gospodinom Bojanom Gajićem, izvršnim direktorom „Novosadskog sajma“.
build: Na teritoriji AP Vojvodine nalazi se nekoliko naših najčuvenijih imena iz oblasti građevinarstva, posebno na polju sirovina... Gde je danas njihovo mesto na tržištu?
V. Z: Tačno je da na području APV imamo najčuvenija imena iz oblasti građevinarstva, a posebno na polju proizvodnje sirovina za građevinski materijal. Jedan broj preduzeća iz ove oblasti je veoma uspešno privatizovan i odlično se snalazi na tržištu, kao na primer beočinska „Fabrika cementa“, „Polet Bečej“, IGM iz Stražilova... Međutim, imamo i mnogo loših primera, kao što je npr. privatizacija „Potisja“ iz Kanjiže.
build: Tranzicioni procesi u građevinskoj struci još uvek teku veoma sporo. Oko polovine preduzeća još uvek nije privatizovano. Pomenuli ste neke od primera, ali kakvo je stanje u AP V, uopšte gledano?
V. Z: Da, i kod nas u AP Vojvodini ima još uvek onih koji i dalje posluju kao društvena preduzeća. Po mom mišljenju, privatizacija građevinskog sektora je neminovna i dobro je da se uradi u što kraćem roku. Nadam se da će novi vlasnici, kao što je to slučaj u pomenutim uspešno privatizovanim preduzećima, ispunjavati svoje obaveze i u pogledu primena dobrih socijalnih programa, primenama novih, ekološki prihvatljivih tehnologija, naravno, u skladu sa osnovnim principima održivog razvoja. Pored toga, neophodno je, kako za sve te proizvođače građevinskog materijala, tako i za izvođače radova i firme koje se bave projektovanjem, obezbediti na prvom mestu dovoljno posla. Čvrsto stojim pri stavu, i zalagaću se svim silama da se za poslove koji se finansiraju iz budžeta, formira građevinska direkcija Vojvodine, koja će za izgradnju većine objekata od interesa za Republiku Srbiju, a koji se grade na teritoriji APV, angažovati isključivo preduzeća sa teritorije APV.
build: Da li je to u skladu sa...
V. Z: Da... znam šta ste želeli da me pitate. I ne... ne smatram uopšte da bi to neko mogao da proglasi zatvaranjem jednog regionalnog tržišta za ostale. Verovatno će se većina vaših čitalaca složiti sa time da se i ovde mora napraviti decentralizacija, obzirom da odluku o tome ko će vršiti projektovanje, izgradnju i nadzor nad izgradnjom za ove objekte, mora doneti neka novoformirana građevinska direkcija Vojvodine, koja će istovremeno brinuti o razvoju ovih regionalnih preduzeća. Donošenje odluke koja bi novac iz budžeta APV ili pojedinih lokalnih samouprava, zadržala na istoj teritoriji, svakako da je logično i sasvim legitimno rešenje.Naravno da ovo pre svega podrazumeva apsolutno poštovanje svih drugih etičkih i zakonskih pravila tržišta, tj. cena i kvalitet izvedenih radova moraju biti jednaki onima koje bismo dobili i na sasvim otvorenim konkursima.
build: Hvala na razgovoru. Želimo Vam puno uspeha u ostvarivanju postavljenih ciljeva.
V. Z: Hvala i vašem magazinu na saradnji i lepim željama. Želim još samo da pozovem sve vas, i vaše čitaoce, na naredni „Novosadski sajam“ u martu sledeće godine.
