Evropska komisija ne prestaje da „pritiska” zemlje kroz koje će da prođe „Južni tok”. Meta su joj njene članice, pogotovo one koje su ključne da se gas iz Rusije transportuje u Evropu. Najveći trn u oku joj je, pokazalo se i ranijih meseci, Bugarska.
Pre nešto više od mesec dana (25. april) Dominik Ristori, šef glavne uprave za energetiku Evropske unije rekao je da Brisel ne razmatra suspenziju ruskog projekta „Južni tok”, a već juče se s iste briselske adrese oglasila Sabine Berger, portparolka komesara za energetiku Gintera Etingera, upozoravajući da je ista ta EK odlučila da suspenduje radove na izgradnji ovog gasovoda, dok se ne revidiraju bilateralni ugovori koje je Rusija sklopila sa zemljama članicama EU preko kojih ovaj gasovod treba da prođe.
Oglas
Bergerova je još dodala da Bugarska rizikuje tužbu ako se tome ne povinuje. Brisel je ovog puta otišao i korak dalje u razradi teme zašto ne treba graditi „Južni tok”. Uz već poznatu zamerku da je „Južni tok” protivan trećem energetskom paketu, oni su Bugarima spočitali da „daju privilegije ruskim učesnicima tendera za izgradnju ’Južnog toka’, što je jedan od osnovnih zahteva Brisela da prekine realizaciju projekta”
– Uputili smo zvaničan dopis bugarskim vlastima, s molbom za objašnjenje. Radi se o tenderu za izgradnju bugarskog dela gasovoda. Bugarska nije javno objavila da je raspisala tender i mi smatramo da je on sproveden uz davanje privilegija ruskim i bugarskim učesnicima, rekla je ona.
Izaslanica Etingera je objasnila da je formalno traženje informacije od Bugarske o radovima na izgradnji gasovoda u Crnom moru, prvi korak ka podnošenju prijave Evropskom sudu u Strazburu, te ukoliko Evropski sud i presudi u korist EK, Bugarska će morati da obustavi radove, ili da se suoči sa teškim finansijskim kaznama.
Bugarska, s druge strane tvrdi da time ne narušava pravila EU, jer se radovi izvode u međunarodnim vodama.
Ministar energetike Bugarske Dragomir Stojnev, oglasio se odmah juče povodom zahteva EK da se obustavi rad na projektu zbog kršenja evropskog prava istakavši da „Južni tok” ne treba da bude talac trenutnih i budućih odnosa Rusije i Ukrajine, već da oni moraju da imaju garantovane isporuke gasa. „Taj projekat nije bugarski, nego evropski. Vodimo stalni dijalog s EK i 13. juna njeni predstavnici će doći u Bugarsku da bi rešili postojeće protivrečnosti” rekao je on izražavajući i nadu da će se u dijalogu sa EK naći rešenje.
Osvrćući se na primedbe oko izbora izvođača radova bugarski ministar je dodao da je „proces izbora izvođača za projektovanje, isporuku materijala, izgradnju, obuku radnika i puštanje u rad bugarskog dela gasovoda u skladu sa zakonskim procedurama bugarskog i evropskog zakonodavstva”.
Upitani da prokomentarišu šta sve ovo znači za Srbiju u Ministarstvu energetike kažu da će se Srbija ponašati kako to budu činile i sve druge zemlje preko kojih „Južni tok” prolazi, te da bez Bugarske „Južnog toka” nema.
Interesantno je da Brisel slučajno ili ne stalno previđa jednu važnu stvar, a to je da ovaj gasovod nije 100 odsto ruski, već da u njemu 50 odsto ima „Gasprom”, po 10 i 15 odsto odsto Francuska i Nemačka, 25 Italija. Dakle, zemlje EU kojima je ruski gas neophodan.
Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije kaže da Vašington preko Brisela neprestano šalje poruke Rusiji, preteći Bugarskoj, Srbiji i ostalim zemljama, jer su svesni važnosti ovog projekta koji nije njihov. Pogotovo pošto im je propala, zamisao da grade drugi gasovod „Nabuko”.
– Kako Brisel onda objašnjava to što je Austrija pre desetak dana potpisala ugovor o gradnji s Rusijom. I ta zemlja je članica EU i svesna je da joj treba gas, te stalne pretnje koje stižu od administracije iz Brisela govore da su oni koji ih prenose samo dobro plaćeni da rade svoj posa, a „Južni tok” će se sigurno graditi, kategoričan je on.
Kako drugačije nego time objasniti zašto se urušava „Južni tok”nego time što se treći energetski paket odnosi samo na „Južni tok” i to retroaktivno. Isto to pravo, međutim, ne važi za gasovod TAP koji će u Evropu dopremati gas iz Azerbejdžana, jer je Evropska unija prošle godine odlučila da ga izuzme iz trećeg energetskog paketa, uz objašnjenje da je to način da se popuni inicijalni kapacitet ovog gasovoda. Ali, koga briga za dvostruke aršine, zaključuje Vuletić.
