Gradnja auto-puteva u Srbiji usporena je zbog raznih problema, a najviše zbog spore eksproprijacije zemljišta i nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, nedostatka projekata i slabe domaće putne privrede. Gradnja najvažnijeg putnog pravca – evropskog Koridora 10 kroz Srbiju, odnosno nedostajućih 330 kilometara, trebalo je da bude završena, prema najavama resornog ministarstva, još u maju 2012. godine, pa i ranije, ali je najavljeno da će ta "žila kucavica" srpskog saobraćaja biti gotova do kraja 2015. ili najkasnije početkom 2016.
Obilaznica oko Beograda, koja je deo Koridora 10, trebalo bi da bude završena najkasnije za dve godine. Ministarstvo građevine je prošle godine najavilo da će auto-put od Beograda do Čačka, na trasi tzv. Koridora 11, biti gotov do kraja mandata ove vlade. Taj autoput se finansira sredstvima iz budžeta, azerbejdžanskog i kineskog kredita, a predviđena je i koncesija.
Oglas
Koridori Srbije su saopštili da će ove godine biti završena gradnja ukupno 40 kilometara autoputa u sastavu koridora 10 i 11, ističući da je to odličan rezultat, s obzirom da je prošle godine u Srbiji napravljeno 9,6 kilometara (Ub-Ljakovac na Koridoru 11 i Vranje-Bujanovac na Koridoru 10).
Nekadašnje Ministarstvo infrastrukture je obezbedilo za završetak Koridora 10, još na početku mandata prethodne vlade, oko 1,2 milijarde evra od Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke i delom iz grčkog Helenik plana, kao i deo iz budžeta.
Od nedostajućih oko 330 kilometara od tada je kompletirano bezmalo 200 kilometara – u punom profilu ili poluprofilu odnosno jedna traka auto-puta, često je isticao sadašnji ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić.
Država se opredelila za gradnju i raspisivanje tendera za gradnju malih deonica, jer je jedino tako mogla koliko-toliko da poštuje dinamiku povlačenja odobrenih kredita. Pomenute međunarodne banke imaju vrlo stroge procedure i kriterijume za tendere, projekte, eksproprijaciju, ekologiju...
Na gradnji koridora u Srbiji angažovano je direktno nekoliko hiljada radnika, a indirektno mnogo više. Predstavnici vlasti ranije su najavljivali da će samo u gradnji Koridora 10 učestvovati oko 100.000 radnika. Domaće firme, zbog propadanja srpske privrede, u poslednjih više od dve decenije nisu imale velike poslove i sada nemaju reference za dobijanje velikih poslova po svetskim i evropskim standardima.
Mrkonjić je zato pre nekoliko godina gradnju severnog kraka Koridora 10 od Novog Sada od Horgoša poverio domaćim firmama i na tenderu je pobedio konzorcijum na čelu sa Preduzećem za puteve "Beograd", koje je bilo u vlasništvu kasnije propale Nibens grupe, čiji je vlasnik Milo Djurašković uhapšen. Rokovi su zbog toga više puta probijani, ali su radovi završeni, a isto je bilo i sa deonicom Koridora 11 od Uba do Lajkovca, gde radovi još traju, a takođe se finansiraju iz budžeta.
Preduzeća "Putevi Užice" i Planum, koji sada grade auto-put od Uba do Lajkovca, pravdaju se time da je radove najviše usporila eksproprijacija zemljišta i nedostatak finansijskih sredstava.
Postoji još jedan problem – domaće firme često su se žalile da strane kompanije, usled svetske ekonomske krize, na tenderima neretko nude damping cene kako bi dobile poslove, a da kasnije veštom izmenom projekata i odštetnim zahtevima traže novac i vraćaju se na realne cene.
Zbog toga veliki broj domaćih preduzeća učestvuju u gradnji koridora 10 i 11 kao podzivođači, dok je na enderima izabrano ukupno 25 uglavnom stranih firmi, pojedinačno ili u konzorcijumima.
Na izgradnji oba koridora angažovani su: "Putevi Užice", Planum, "Ratko Mitrović, IMP automatika i Amiga, "MBA Miljković", Energoprojekt, "China Road and Bridge Corporation", Šandong haj spid grupa, azerbejdžanski Azvirt, Primorje, Štrabag, grčka Terna i Aktor, češka Subtera, Alpina, špansko-italijanski konzorcijum "JV Azvi SA i Taddei SpA", bugarsko-ruski konzorcijum "JV Trace i Mostovik" i bugarski konzorcijum "10", firme iz Srbije i Republike Srpske "JV Integral Inženjering", "Interkop Mišar" i "Prijedor putevi" i španska firma "Konstrukciones Rubau".
Na Koridoru 10 od 2008. izgrađeno je oko 195 kilometara – obilaznica od Ostružničkog mosta do Ibarske magistrale oko 8km, deonica od Levosoja do makedonske granice u dužini oko 21km, jedna traka autoputa Horgoš-Novi Sad oko 110km, deo obilaznice oko Novog Sada 14km, most na Savi Obrenovac-Surčin 0,6km i tunel Straževica od 0,75km u poluprofilu.
