Evropska komisija nije uvrstila Srbiju u novu evropsku transportnu mrežu puteva, a zbog toga bismo mogli da izgubimo najmanje 100 miliona evra godišnje.
Evropska komisija je, posle dve godine rada, usvojila 19. oktobra, predlog kojim predviđa izmenu evropske putne mreže i stvaranje mreže objedinjenog transporta - RTE-E. Do 2030. trebalo bi da bude završena centralna mreža puteva, a bočni pravci i sekundarna mreža do 2050. godine. U ovaj projekat, kako je saopšteno, trebalo bi da, u periodu od 2014. do 2020. godine, bude uloženo čak 250 milijardi evra.
Sim Kalas, potpredsednik Evropske komisije zadužen za transport očekuje da će Evropski parlament i Savet EU do kraja 2012. godine usvojiti projekat kako bi on već početkom 2013. mogao početi da se primenjuje.
Nenad Nikolić, direktor beogradske kancelarije Transportne opservatorije EU za jugoistočnu Evropu potvrdio je novinaki dnevnog lista Press da osnovna mreža (TEN-T) zaobilazi Srbiju, što je vrlo opasno za nas, ali objašnjava da bi naša zemlja mogla na njoj da se nađe ulaskom u EU. "Nekadašnja TEN-T mreža bila je obimna, pa je napravljena revizija smernica, odnosno mreža je podeljena na dva nivoa. Jedan nivo je sveobuhvatna mreža - SEETO i na njoj se nalaze srpski putevi, a druga je osnovna i Srbije na njoj nema", navodi Nikolić.
Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu upozorava da Srbija mora da se nađe na osnovnoj mapi jer će u suprotnom, pored političkih, pretrpeti i ekonomske posledice. "Na transportu zarađuje svaka zemlja i zato Srbija mora da ide u korak sa Evropom. Uz transport, zarađuje se i na svemu onome što ide uz puteve, poput hrane, goriva, prenoćišta... Ako nas putevi EU zaobiđu, imaćemo i ekonomske i političke štete. Ipak, realno je da se nađemo na toj mapi s obzirom na to da kroz našu zemlju prolaze Koridori 10 i 7", napominje Vujanić.
Razlog više da se Srbija što pre nađe na jednoj ovakvoj mapi jeste statistika koja pokazuje koliko se godišnje zaradi na našim putevima. Samo za prvih devet meseci ove godine preduzeće Putevi Srbije na putarinama je zaradilo 10,8 milijardi dinara.
Za sredstva koja će biti na raspolaganju od 2014. mogu da konkurišu samo države članice EU, ali kako je osnovni princip da svaka država članica treba da ima pristup evropskoj mreži, to znači da one mogu da konkurišu i zajedno sa državama kandidatima za ulazak u EU. Predlog je da 40% cene projekata koji su od posebnog interesa za EU finansira Brisel.
Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu Srbije potvrdio je za list Press da je Evropska komisija usvojila predlog smernica za reviziju TEN-T mreže za 27 zemalja članica EU. Međutim, on napominje da je TEN-T mreža sa Srbijom povezana preko sveobuhvatne mreže, koja obuhvata železnicu, luku, drumove, luke, aerodrome... "Sama TEN-T mreža obuhvata zemlje EU, imajući u vidu da za nju snose odgovornost, ali u tim smernicama postoji i predlog za zemlje koje nisu njene članice: Norvešku, Island, Švajcarsku, Tursku i zemlje zapadnog Balkana. Naša zemlja je preko SEETO organizacije aktivno učestvovala u reviziji nove TEN-T mreže", objasnio je ministar Mrkonjić.
Transportna mreža Srbije, prema njegovim rečima, najveća je u okviru SEETO, a najvažniji njeni segmenti u Srbiji su Koridori 10 i 7, kao i Ruta 4. Mrkonjić zaključuje: "Što se tiče mesta na transportnoj mapi Srbije, nesumnjivo je kako EU gleda na to, imajući u vidu da se kroz donatorsku pomoć EU u ovom trenutku realizuju projekti u vrednosti oko 73 miliona evra".
Povezani sadržaji sa portala Gradjevinarstvo.rs:
