Za deset dana Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Srbije trebalo bi da usvoji model subvencionisanja kredita za poboljšanje energetske efikasnosti zgrada, saopšteno je iz ovog ministarstva. U tu svrhu, prema rečima Bojana Đurića, državnog sekretara ministarstva, za te namene je iz Fonda za zaštitu životne sredine izdvojeno 200 miliona dinara.
Procenjuje se da u Srbiji postoji između 500.000 i 700.000 energetski veoma neefikasnih objekata. Po prosečnoj potrošnji energije po kvadratnom metru stambenog prostora Srbija je na dnu liste u Evropi sa potrošnjom od 150 do 250kW/h po kvadratnom metru, dok se u energetski efikasnoj zgradi troši oko 65kW/h po kvadratu na godinu.
"Za sada postoje dve opcije za subvencionisanje tih kredita, a mi bi u narednih sedam do deset dana trebalo da odaberemo onu koja bude povoljnija po građane", kazao je Đurić precizirajući da je prva mogućnost da država plaća polovinu iznosa kredita građana i da refundira taj iznos banci, uz plaćanje kamatne stope po onim uslovima koji sad postoje u bankama koje već odobravaju kredite za poboljšanje energetske efikasnosti zgrada, dok je druga opcija da država subvencioniše kredit tako što će plaćati celokupan iznos kamate, a u tom slučaju bi građanin vratio onoliko novca koliko je od banke pozajmio, bez dodatnih troškova.
Oglas
Program subvencionisanja zajmova za rekonstrukciju objekata koji rasipaju energiju, prema rečima Đurića, trebalo bi da bude aktivan za oko mesec dana. On očekuje veći broj zahteva za kredite na početku sledeće građevinske sezone i ističe da će dolazeća zima pomoći građanima shvate da samo dobra izolacija zidova i kvalitetni prozori mogu da smanje utrošak energije za grejanje, a time i račune.
"Investicija za poboljšanje energetske efikasnosti za površinu objekta od 100 do 150m2 iznosi od 2.000 do 4.000 evra", objašnjava Đurić ističući da se ulaganje isplati već posle nekoliko godina kroz manje račune za električnu energiju ili nabavku ogreva, a uticaće i na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Za sada, Srbija nema Fond za energetsku efikasnost, čije je formiranje u nadležnosti ministarstva za infrastrukturu i energetiku, a po zakonu je predviđeno 1. janura 2012. godine. Đurić je objasnio da je do početka rada tog fonda u Fondu za zaštitu životne sredine nađen osnov za subvencionisanje kredita u delu budžeta za smanjenje emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte.
"Sa trenutnim sredstvima trebalo bi da podmirimo sve zahteve za subvencionisanim kreditima koji bi nam stigli u narednih godinu dana", rekao je državni sekretar.
