Srpsko tržište Informacionih tehnologija ima izuzetan potencijal, iako je, u odnosu na druge zemlje regiona, relativno nerazvijeno. To je ocena učesnika ovogodišnje konferencije Sinergija 11. Oni smatra ju da razvoju ovog potencijala najviše može da pomogne država.
Goran Veljović, direktor prodaje u preduzeću e-Smart systems ocenjuje da je u prethodnom periodu domaće tržište karakterisala velika trgovina hardverom, a uočen je i trend zaokreta prema softverskim rešenjima. Ekonomskom krizom su možda najviše pogođene kompanije koje trguju hardverom jer su uvedene mere štednje, investicije su, kao i budžeti za IT projekte, a potrošnju je morala da reguliše i država, navodi Veljović.
On smatra da država treba da bude pokretač pozitivnih procesa u razvoju domaćeg IT tržišta. Ona bi trebalo da pruži prednost domaćim preduzećima, jer ona često ne mogu konkurisati za sredstva iz evropskih fondova zbog neadekvatnih uslova. Takođe, država bi trebalo da bude prva koja investira u IT jer bi tako povela društvo napred, ali i smanjila troškove poslovanja građana i privrednih subjekata. "'Nije svejedeno da li ću idem i po šest puta na šalter da bih završio neki posao. Država treba da investira i potroši dovoljno novaca da taj posao, za koji je trebalo šest dana, uradimo za pola sata'', rekao je Veljović.
Oglas
Vladan Atanasijević, član Upravnog odbora kompanije Assecco je sličnog mišljenja. On smatra da bi dosta ušteda svima donelo ako bi se sredstva iz IPA fondova i krediti Svetske banke upotrebili za racionalizaciju servisa same države. Potrebno je stvoriti registre građana, birača, preduzeća ili registar poreskih obveznika.
Atanasijević smatra da srpsko IT tržište sazreva i sa aspekta korisnika i sa aspekta pružaoca usluga, ali ono ipak ne prati pravce razvoja čak ni u regionu pa je mnogo ispod tržišta Slovenije ili Hrvatske. To se ogleda u prosečnoj potrošnji na IT usluge i opremu po glavi stanovnika ili po jednom korisniku u preduzeću.
Sa druge strane, postoji trend ukrupnjavanja lokalnih kompanija koje se bave isporukom IT rešenja, a skoro sve svetski priznate IT kompanije prisutne su u Srbiji. Apsurdno je, međutim, da su kompanije i države zbog krize išle na smanjivanje budžeta za IT, a do uštede i racionalnijeg obavljanja posla dovodi upravo pravilna upotreba IT i povećanje automatizacije procesa.
Jelena Opačić, direktor marketinga u kompaniji EUnet, smatra da na domaćem IT tržištu mogu da uspeju samo one kompanije koje prate trendove i koje su svoje poslovanje izmestile kod internet provajdera. Sve više se u svetu ide ka izmeštanju poslovanja u klaud, tj. virtuelni server, što kompanijama omogućava velike uštede. "Umesto da kupuju velike mašine, hardver, softver, licence, zapošljavaju ceo IT sektor koji treba da brine o poslovanju i da sve to podrži, sada kompanije prosto svoje celokupno poslovanje mogu da izmeste u klaud", naglasila je.
