|
|
Velike rezerve gasa, koje, kako se procenjuje, leže ispod dubina istočnog Mediterana, podigle su plimu polemika koja već danima zapljuskuju obale Republike Kipar i Turske, na jednoj, i Izraela i Libana, na drugoj strani. One su već dosegle i do zdanja na obalama Ist Rivera u Njujorku.
Spor oko rezervi gasa u istočnom Mediteranu tinja već duže vreme. Ali zaoštrio se sada kada su Kipar i Izrael saopštili da uskoro počinju podvodna istraživanja. To je istog časa podiglo temperaturu u Ankari, odnosno u samoproglašenoj turskoj državi na severu Kipra, kao i u Bejrutu.
Oglas
Čim su u Nikoziji saopštili da su sklopili ugovor sa kompanijom Noble Energy iz Hjustona koja počinje bušenja morskog dna u oktobru, Turci su dali znak za uzbunu. "Niko nema pravo da radi bilo šta oko prirodnih nalazišta oko ostrva pre nego što se reši kiparsko pitanje", poručio je Grcima ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu. A onda je sa pozicija sile pripretio malom Kipru: "Turska će povući neophodan potez ukoliko druga strana napravi dalje korake (u istraživanju gasa)."
On nije rekao šta će to praktično značiti, ali nije teško naslutiti naročito kada se poznaje burna istorija odnosa između dve zemlje.
| Ispod dubina Mediterana, koje leže između Kipra, Libana, Sirije i Izraela, nalaze se, kako se procenjuje, ogromne rezerve prirodnog gasa. Prema jednoj američkoj geološkoj studiji, reč je o 40.000 milijardi kubnih metara tog energenta. To je odmah otvorilo apetite na sve četiri strane, pogotovo što još nisu povučene granične linije oko ekonomskih zona u kojima se kriju ta nalazišta, koja, ako zaista postoje, zlata vrede. |
Nikozija i Jerusalim su već postigli sporazum oko podvodnog razgraničenja duž svojih obala. Dve zemlje su u stalnom kontaktu, kako bi dogovorno olakšale pristup tom blagu i na duži rok rešile svoje energetske probleme. Već se razmišlja i o stvaranju jedinstvenog sistema za transport gasa do zapadnih kupaca.
U Republici Kipar, koja je član EU i UN, kažu da je – kada je turska strana u pitanju – međunarodno pravo na njenoj strani. Ona kao suverena i priznata država ima legitimno pravo da sklapa međunarodne ugovore, a da pri tom ne polaže račune turskoj zajednici na severu ostrva i njenom moćnom zaštitniku u Anadoliji. "Ankara ne može drugima da deli lekcije o međunarodnom pravu, pogotovo što Turska još nije potpisala Konvenciju o pomorskom pravu", kaže šef kiparske diplomatije Ereto Kozaku Markulis.
Zbog nalazišta gasa u Mediteranu, sa oštrim pretnjama se suočio i Izrael, ali one stižu s druge strane, iz Libana. Dve zemlje ne mogu da nađu zajednički jezik oko linije razgraničenja ekonomskih zona i taj spor je već stigao do UN, pošto one nemaju diplomatske odnose. Pod znakom pitanja je površina od oko 850km2, područje blizu koga je Izrael već locirao dva velika nalazišta gasa.
U Bejrutu počinju da zveckaju i oružjem. "Mi ćemo koristiti i silu da zaštitimo prirodno bogatstvo Libana. Upozoravamo Izrael da se ne igra našim interesima", zapretio je Hasan Nasralah, lider šiitske grupe Hezbolah koja uživa podršku Irana i koja je 2006. godine mesec dana ratovala sa Izraelom.
U Jerusalimu ne dižu ruke od svojih planova u istočnom Mediteranu i traže pomoć UN. Ali, istovremeno poručuju Libanu: "Mi ćemo odlučno braniti naša nalazišta gasa ukoliko ona budu napadnuta."
