Urbana područja postaće prva linija fronta u borbi protiv klimatskih promena, pošto su gradovi najodgovorniji za zagrevanje planete, upozorile su Ujedinjene nacije u novom izveštaju.
UN procenjuju da iz svetskih gradova potiče 70 odsto emisija štetnih gasova, iako ova područja zauzimaju samo dva procenta površine planete. Gradovi su veliki potrošači energije, ali se u studiji UN navodi da bi efikasno urbanističko planiranje moglo da donese značajne uštede.
Autori "Globalnog izveštaja o ljudskim naseljima, gradovima i klimatskim promenama 2011" navode da im je cilj da unaprede saznanja o tome na koji način gradovi doprinose promenama klime i koje mere mogu da se preduzmu tim povodom.
Stručnjaci upozoravaju da će uslediti "fatalni sudar između klimatskih promena i urbanizacije", ukoliko se ne preduzmu određene mere.
Džoan Klos, direktor UN-ovog programa "Stanište", rekla je da je globalni trend urbanizacije zabrinjavajući, ako se u vidu ima potreba da se smanje emisije štetnih gasova.
"Svedoci smo toga da urbanizacija napreduje. Prešli smo prag od 50 odsto svetske populacije koja živi u urbanim područjima. Nema naznaka da će ovaj tempo rasta oslabiti, a znamo da je potrošnja energije veća sa porastom urbanizacije", rekla je Klosova.
Osim što gradovi najviše doprinose zagrevanju planete, oni su istovremeno i najviše osetljivi na posledice te pojave, poput većeg broja toplotnih talasa i jakih kišnih padavina, te rasta nivoa mora.
|
UN procenjuju da će do 2030. 59 odsto svetskog stanovništva živeti u urbanim oblastima. Svake godine, broj ljudi koji žive u gradovima poraste za 67 miliona, a 91 odsto rasta dešava se u zemljama u razvoju. |
