Koristeći energiju vetra naša zemlja bi mogla da proizvede 2,3 milijarde kilovat-časova električne energije godišnje, što je sedam odsto sadašnje proizvodnje.
Srbija bi godišnje uštedela nekoliko miliona evra kada bi potpuno iskoristila svoje energetske resurse. Ukupni potencijali obnovljivih izvora energije jednaki su godišnjoj potrošnji naftnih derivata u našoj zemlji. Koristeći energiju vetra naša zemlja bi godišnje mogla da proizvede 2,3 milijarde kilovat-časova električne energije, što je sedam odsto sadašnje proizvodnje.
U Srbiji će ove godine početi izgradnja većeg broja vetrenjača i malih elektrana. Već su odobrene prve energetske dozvole za korišćenje vetra i vodotokova, najavio je Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike.
Oglas
Od obnovljivih izvora energije, vetar je jedini konkurentan i ekonomski isplativ energetski izvor. Proizvodnja vetrogeneratora u poslednjih 30 godina se razvila istom dinamikom kao i industrija računarske opreme, na šta su uticale energetske krize, smanjenje zaliha fosilnih goriva i zagađenje planete. Cena turbina uposlednjih 20 godina je u konstantnom padu, pa i cena električne energije dobijene od vetrenjača. U Evropi koštaju od 2.000 do 3.000 evra, dok je njihova cena u Srbiji od 450 do 2.500 evra. Svetski rekorderi u korišćenju energije vetra za proizvodnju struje su Nemačka,SAD, Španija, Kina, Indija i Danska.
Evropska unija je predvidela da energija dobijena od obnovljivih izvora u 2010. godini čini najmanje 20 odsto ukupno proizvedene energije, na šta se obavezala i naša zemlja. Američki predsednik Barak Obama predstavio je plan o ulaganju 250 milijardi dolara u narednoj deceniji u alternativne izvore energije.
Ceo tekst možete pogledati ovde.
U isto vreme Privredni pregled je objavio tekst o negodovanju Grčkih stručnjaka zato što Vlada nedovoljno koristi energiju vetra iako postoje svi uslovi za to:
Ukazujući na podatak da Grčka ima instalisane kapacitete za svega 938 megavata, a Portugalija čak tri puta više, stručnjaci su upozorili vladu da je to "neprihvatljivo i nerazumljivo". Oni, takođe, smatraju da je ovo vreme krize prilika da se odlučno krene u ispravljanje te greške. "Grčka ima obilje obnovljivih energetskih izvora, ali nema političke volje da se to iskoristi", izjavio je atinskom dnevniku "Katimerini" predsednik Helenske asocijacije za energiju vetra Janis Cipuridis.
On je kazao da je iz lane izgrađenih centrala na vetar dobijeno 114 megavata električne energije, što je manje nego 2007. (125 MW) i 2006. godine (173 MW). Eksperti podsećaju vladu i da je prva evropska centrala na vetar izgrađena na grčkom ostrvu Kitnos (1982. godine), što je, samo po sebi, dokaz da Grčka u ovom poslu ima prednost u odnosu na mnoge druge zemlje.
Ovaj tekst možete pogledati ovde.
