Privredni razvoj čovečanstva je tesno povezan sa sposobnošću da se energija čoveka zamenjuje drugim vrstama energije, a globalni rast BDP-a po glavi stanovnika je počeo naglo da se ubrzava čim su ljudi počeli da široko koriste fosilna goriva.

Međutim, skorašnja dešavanja, kada su cene najznačajnijih primarnih izvora energije naglo skakale pa padale i kada je došlo do značajnih prekida isporuke usled političkih problema, otkrila su slabosti sadašnjeg energetskog sistema na koji se oslanja svetska ekonomija.

Analitičari Erste Grupe smatraju da bi obnovljivi izvori energije mogli da eliminišu nedostatke sadašnjeg sistema: obnovljivi izvori ne generišu dodatne emisije CO₂; hidroenergija, energija vetra i solarna energija postoje u neograničenim količinama; tehnološki napredak smanjuje troškove za obnovljivu energiju, a gotovo svaki region na Zemlji je vrlo pogodan za bar jedan izvor obnovljive energije: energije iz biomase, hidroenergije, geotermalne ili solarne energije.

Ali, da li izvori obnovljive energije kao što su solarna energija, energija vetra i hidroenergija pokrivaju globalnu tražnju za energijom? Gerald Walek, analitičar Istraživačkog tima za tržišta vlasničkih instrumenata u Erste Grupi, smatra da je odgovor nedvosmisleno da. "Za sada nemamo tehnologije da eksploatišemo ovaj potencijal na ekonomičan način, ali verujemo da će više ekonomskih i političkih razloga podržati razvoj obnovljivih izvora u budućnosti: 1) zamena uvoznih fosilnih goriva energijom iz obnovljivih izvora stvara radna mesta; 2) nedavna svađa oko gasa između Rusije, Ukrajine i EU podsetila je političare na važnost energetske nezavisnosti; 3) veća potrošnja na istraživanje i razvoj dovešće do pada troškova za obnovljive izvore", kaže Walek.


Države članice EU treba da ulože 1.100 milijardi evra u nove kapacitete za korišćenje obnovljivih izvora.

Ceo tekst možete pogledati ovde.