Nakon što ni ove godine Beogradski univerzitet kao najveći i najstariji u Srbiji nije uspeo da se plasira među 500 najboljih na prestižnoj Šangajskoj listi, više niko ne želi da licitira kada bi to moglo da se desi.
Iako deo domaće naučne javnosti smatra da BU ima kvalitet i da ispunjava propisane uslove, u Šangaju jednostavno konstatovali da na osnovu onoga što su imali na raspolaganju nisu ni mogli bolje da ga rangiraju.
Ukratko, Univerzitet u Beogradu je neprepoznatljiv, tj. nema identitet, a na internet portalu koji je dostupan celom svetu ne nalaze se potrebni podaci.
Izgleda da se čelni ljudi šangajskog univerziteta Jiao Tong, gde svake godine sastavljaju listu najboljih visokoškolskih ustanova na svetu, nisu složili sa ocenama srpske naučne javnosti da Beogradski univerzitet zaslužuje bolju poziciju. Na žalbu koju im je uputio rektor Branko Kovačević odgovoreno je da nije napravljena nikakva greška i da srpski univerzitet nije dovoljno transparentan i prepoznatljiv.
|
Žalba Beograda - Kada smo računali i sabirali po zadatim kriterijumima, došli smo do toga da smo bolji od nekoliko univerziteta koji su se našli na začelju te liste. Vredno smo radili na sakupljanju potrebne dokumentacije i nadali se da ćemo se naći na toj listi. Međutim, ono što mi mislimo ne poklapa se sa onim što kaže svet - kaže za “Blic” Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu. (naglašeni deo - portal Gradjevinarstvo.rs) - Uostalom, zašto bi oni verovali meni ili pomoćniku ministra za nauku kada ništa od onoga što smo im poslali ne mogu da provere. Pali smo na marketingu. Imamo loš internet portal, slab informacioni sistem i javnost podataka. Ne ažuriramo redovno podatke, nemamo identitet, a ni novac da to popravimo. Treba da povežemo sve naše fakultete i naučne institute u jedinstven informacioni sistem kako bi one postale prepoznatljive članice Univerziteta. Mnogo smo se zatvorili i izgubili korak sa svetom - kaže Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu. |
Osim transparentnosti, Ahilova peta Beogradskog univerzieta jeste nedovoljan broj objavljenih naučnih radova u prestižnim časopisima, što je jedan od glavnih uslova za ulazak na čuvenu Šangajsku listu. Od profesora se traži da se aktiviraju i da svoje radove publikuju u vodećim časopisima “Nature” i “Science” ili u međunarodnim časopisima sa takozvane SCI liste.
Takođe, kvalitet nastavnika meri se i time koliko puta je njihovo istraživanje bilo citirano. Mlađe generacije su ove zahteve lakše prihvatile, dok stari kadar tvrdi da je jako teško svake godine objaviti nešto novo.
Iako je prošle godine broj objavljenih naučnih radova gotovo utrostručen u odnosu na ranije godine, nisu svi profesori podjednako zaslužni za to. Najvredniji su bili nastavnici sa prirodnih fakulteta. Oni su u svetskom proseku time što godišnje objave po tri eminentna naučnoistraživačka rada.
Najslabija karika su predavači na društveno-humanističkim naukama od kojih za početak treba zahtevati da u tri godine objave bar po jedan rad u traženim časopisma.
|
PISA test - trećina učenika u Srbiji nepismena U istom danu kada piše o neuspesima Beogradskog univerziteta Blic je skrenuo pažnju na rezultate poslednjeg PISA testa. To je ujednačeni test za sve zemlje Evrope (i veliki broj zemalja u svetu) koji se sprovodi među starijim osnovcima i srednjošklcima i treba da pokaže stepen usvojenog znanja u školi, ali i sposobnost da se to znanje primeni... Već godinama Srbija je pri dnu liste aovogodišnji rezultat izgleda ovako: Trećina učenika u Srbiji je funkcionalno nepismena, pokazali su rezultati poslednjeg PISA testiranja. Iako su ovaj put đaci bolje uradili testove nego pre tri godine, ispostavilo se da i dalje imaju problem da stečeno znanje primene u praksi. Sa zauzetim 43. mestom Srbija se nalazi daleko ispod svetskog proseka, a ono što dodatno brine jeste jako mali procenat dečaka i devojčica koji su pokazali visok stepen razumevanja i kritičkog mišljenja. Ovo primećuju i stranci koji posluju u Srbiji... Gost iz inostranstva koji već godinama radi u Srbiji, David Lyngtoe iz firme Baines Babic (Halifax Consulting) Lyngtoe, na ovogodišnjem Sajmu nekretnina i investicija upravo tu nesposobnost našeg školovanog kadra da bude operativan u radu istakao je kao veliki minus ljudskih resursa u Srbiji, pored političke elite koja nije u stanju da jednostavnim potezima veoma brzo reši nekoliko velikih problema za privlačenje stranih investicija. On je o radnom kadru u Srbiji izneo i primedbu da, zbog zastarelog sistema školovanja, dati zadatak ispune, ali, onda sednu i čekaju da im se kaže šta sledeće da rade. Nedostaje im inicijativa, sposobnost za samostalan rad i veštine da realizuju svoje ideje. (ceo tekst na linku ispod) |
Linkovi:
- Kako privući strane investicije - konkurentnost Srbije (BelRE 2010) - klikni na link
