Unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji jedan je od načina da se smanji zavisnost zemlje od uvoza energenata, posebno gasa i nafte, koja trenutno iznosi oko 42 odsto, izjavio je zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Bojan Kovačić.

- Stanje pokazatelja energetske efikasnosti u Srbiji je takvo da smo, uslovno rečeno, prilično iza najrazvijenijih zemalja sveta, pre svega EU, a u nekim segmentima i iza njenih novih članica i nekih zemalja u regionu, s kojima, ipak, delimo iste probleme i načine kako da ih prevaziđemo - rekao je Bojan Kovačić, zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost.

On je kazao da je Ministarstvo energetike i rudarstva najavilo zakon o racionalnom korišćenju energije, za šta se Agencija za energetsku efikasnost zalaže duže vreme. Taj zakon trebalo bi da obuhvati sve segmente - industriju, zgrade, komunalne delatnosti, javnu rasvetu i daljinsko grejanje, i uvede energetske revizije za industrijska preduzeća, kojim bi bio obuhvaćen ne samo energetski bilans, već i mogućnosti uštede sa predlozima mera, rekao je Kovačić.

On je dodao da će njim biti obuhvaćena i mogućnost korišćenja postrojenja za proizvodnju i toplotne i električne energije (kogeneracija), za šta u Srbiji postoji veliki potencijal. Nacrt tog zakona treba da budu donet do kraja godine, dodao je Kovačić.

Kovačić je istakao da ulaganja u unapređenje energetske efikasnosti, pre svega u industriji, ne predstavljaju troškove, već investicije kojim će se novac vrlo brzo vratiti: - Naša istraživanja u fabrikama u Srbiji pokazala su da se novac i investicije u 90 odsto slučajeva mogu vratiti u roku od jedne do dve godine - dodao je on.

U Srbiji je najveća potrošnja energije u "rezidencijalnom" sektoru (domaćinstva, zgrade i komunalne delatnosti) - više od 40 odsto, a u oblasti industrije i transporta potrošnja je oko 30, odnosno 25 odsto, naveo je on.

- Unapređenje energetske efikasnosti u stambenim, poslovnim i komercijalnim objektima treba da predstavlja prioritet, a najveću pažnju treba posvetiti grejanju, na koje otpada 60 odsto potrošnje i na električne uređaje u domaćinstvu koji u toj potrošnji učestvuju sa 30 odsto - precizirao je Kovačić.

- Primera radi, ako bi u svakom domaćinstvu u Srbiji samo po jedna klasična sijalica od 100 vati bila zamenjena štedljivom od 20 vati, mogla bi se ostvariti ušteda veća od 300 miliona kliovat sati ili više od 17 miliona evra godišnje - kazao je on.

Prema njegovim rečima, navedenom zamenom sijalica potrošači ne bi imali smanjen osećaj komfora, jer bi osvetljenost bila ista i dodao da neke zemlje, kao što su Nemačka i Australija, već najavljuju zabranu prodaje klasičnih sijalica od 2012. godine.

Prema njegovim rečima, najveći i najznačajniji potencijal je biomasa, jednaka po energetskoj vrednosti količini od oko 2,4 miliona tona nafte, a ako se upotrebi isti ekvivalent, iz sektora poljoprivrede se može dobiti energija jednaka 1,4 miliona tona nafte, a od šumskog ogrevnog drveta i industrijskog otpada od drveta još milion tona. Veliki potencijal je i u malim hidroelektranama, geotermalnoj energiji, energiji vetra, kao i energiji sunca, istakao je Kovačić i podsetio da godišnje Srbija ima više od 2.000 sunčanih sati, što nije zanemarljivo.

Kompletan tekst možete pogledati ovde.