U Srbiji se proces izdavanja građevinskih dozvola suočava sa značajnim izazovima, prema nedavnom izveštaju Državne revizorske institucije (DRI). U periodu od 1. januara 2021. do 30. juna 2023. godine nadležni organi, kojih ima 164 u Srbiji, kasnili su sa rešavanjem 59% svih podnetih zahteva za građevinske dozvole.
.jpg)
Ilustracija (Foto: Pixabay)
Oglas
Kako piše Nova ekonomija, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prekoračilo je rok u 85% zahteva, dok su Grad Beograd i Grad Novi Sad prekoračili rokove u 92%, odnosno 85% zahteva. Građevinska dozvola, ključni dokument za početak izgradnje, teoretski se izdaje u roku od pet radnih dana od prijema zahteva, ali praksa pokazuje drugačije.
Nadležni organi kao razlog kašnjenja navode kratke zakonske rokove, nedostatak stručne radne snage i kompleksnost podnetih zahteva. Grad Beograd je naveo i probleme sa aplikacijom za izdavanje građevinskih dozvola koja često radi usporeno.
DRI ističe da ovakva neefikasnost u obradi zahteva negativno utiče na uslove gradnje i sektor građevinske industrije. Ministarstvo građevinarstva nije efikasno sprovodilo postupak objedinjene procedure, što je rezultiralo prekoračenjem rokova u 65% zahteva za lokacijske uslove, 85% za građevinske dozvole i 87% za upotrebne dozvole.
U periodu od 1. januara 2021. do 30. juna 2023. godine, Ministarstvo je primilo 1.029 zahteva za izdavanje građevinskih dozvola, od kojih je u 880 slučajeva prekoračen rok. Najduže trajanje obrade zahteva bilo je 387 radnih dana.
Grad Beograd i Grad Novi Sad, koji su primili najviše zahteva u periodu 2020-2022, takođe su se suočili sa sličnim problemima. U Beogradu je bilo kašnjenja u 81-97% slučajeva, dok je u Novom Sadu to bilo 85-87% slučajeva, prenosi Nova ekonomija.
DRI je ukazao na nedostatak adekvatnog nadzora nad sprovođenjem postupka izdavanja dozvola, budući da ni Agencija za privredne registre ni registratori Ministarstva, Grada Beograda i Grada Novog Sada nisu podnosili zahteve za pokretanje prekršajnog postupka u slučajevima prekoračenja propisanih rokova.
Zakon o planiranju i izgradnji, koji je stupio na snagu 2009. godine, doživeo je značajne izmene 2014. godine, uključujući uvođenje elektronskog sistema za izdavanje građevinskih dozvola. Od početka primene objedinjene procedure 2016. godine, broj izdatih dozvola, investiciona vrednost i broj aktivnih gradilišta su u stalnom porastu, ali problemi u procesu izdavanja dozvola i dalje su veliki.
