Kad divovi posrnu: Zašto padaju kranovi?

U poslednje vreme, padovi kranova na gradilištima postali su sve češći, izazivajući ozbiljne posledice i postavljajući pitanje bezbednosti na radu kao i bezbednosti same okoline gradilišta. Ova pojava nije ograničena samo na jednu zemlju ili region, već se događa širom sveta.

Ilustracija (Foto: Pixabay)

U Njujorku (New York), jedan od najdramatičnijih incidenata dogodio se pre dva dana kada je požar izbio u kabini operatera masivnog građevinskog krana. Struktura visoka 45 spratova brzo se srušila, pri čemu je vrh krana udario u zgradu preko puta pre nego što se srušio na zgradu koju je gradio. Ovaj incident rezultirao je povredama četiri civila i dva vatrogasca.

Prema stručnjacima za građevinarstvo, uzroci mnogih padova kranova variraju od nepravilne montaže i instalacije do grešaka operatera i neočekivanih vremenskih nepogoda. Globalna studija je otkrila da je između 2000. i 2009. godine bilo 872 nesreća ili padova kranova, uzrokujući najmanje 668 smrtnih slučajeva.

Više od četvrtine ovih nesreća dogodilo se zbog grešaka tokom montaže ili demontaže krana. Još jedna četvrtina padova dogodila se tokom operacija ili dizanja. Samo 10% ovih nesreća direktno je pripisano vremenskim uslovima.

Kranovi su često usidreni za zgrade na kojima se koriste, pored toga što su teško opterećeni na nivou zemlje. Ovo omogućava kranovima da nose masivne količine tereta na stotine metara za upotrebu u izgradnji nebodera. Preopterećenje je uzrokovalo mnoge padove kranova, ali nije bilo krivo za nesreću u Njujorku. U trenutku kada je izbio požar, kran je nosio oko 16 tona betona. Iako je uzrok požara još uvek nepoznat, brzo je narušio strukturu krana i izazvao pad.

U Beogradu, dva krana su se srušila pre nekoliko dana tokom snažne oluje, ostavljajući građane u šoku. Ključna greška koja je dovela do pada krana je bila, prema preliminarnoj proceni stručnjaka, to što su kranovi bili zakočeni umesto otkočeni, što je omogućilo vetru da ih obori. Ova informacija naglašava važnost poštovanja bezbednosnih protokola na gradilištima, posebno u vreme ekstremnih vremenskih uslova.

Sličan incident dogodio se i u Zagrebu, gde se građevinska dizalica srušila usled strašnog nevremena. Radnik koji se nalazio u dizalici u trenutku pada, pukom srećom preživeo je pad, ali je hospitalizovan sa prelomima leve ruke.

Ovi incidenti naglašavaju važnost poštovanja bezbednosnih protokola na gradilištima, posebno u vreme ekstremnih vremenskih uslova. Takođe, podsećaju na potrebu za stalnim obukama i edukacijama radnika, kao i za redovnim održavanjem i proverama opreme. Bez obzira na sve, ovi događaji služe kao opomena o važnosti poštovanja bezbednosnih protokola na gradilištima, posebno u vreme ekstremnih vremenskih uslova.

U svetlu ovih događaja, neophodno je preispitati i poboljšati mere bezbednosti na gradilištima. To uključuje redovne provere i održavanje opreme, obuku radnika, poštovanje bezbednosnih protokola, adekvatan nadzor i pripremu za ekstremne vremenske uslove.

Samo kroz ovakav sveobuhvatan pristup možemo se nadati smanjenju broja ovih tragičnih incidenata u budućnosti.