Građevinski projekat, do sada neviđen kod nas, očekuje stručnjake koji se pripremaju za sanaciju jedne od najoštećenijih kula srednjovekovne tvrđave u Smederevu. Kula teška 5.000 tona i visoka 25 metara, oštećena pre šest decenija, zbog bezbednosti i sprečavanja rušenja, mora da se vrati u prvobitni položaj, pomeranjem za čitava dva metra.
Kula 11 na takozvanom Varoškom bedemu na ulazu u tvrđavu stradala je tokom savezničkog bombardovanja 1944. godine. Pošto se raspukla, našla se dva metra izvan svoje ose. Opasno nagnuta nad parkingom gde prolaze posetioci, sada je pretnja po bezbednost.
Iako su istraživanja pokazala da je kula 11, kao deo Velikog grada oko dvora despota Đurđa Brankovića podignuta u periodu od 1430. do 1439. godine stabilna, te da je već stameno preživela zemljotrese i poplave, odlučeno je da se spase iz temelja.
Oglas
Tako je sanacija "jedanaestice", posle višedecenijskog čekanja, dospela je u planove rada Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika i Ministarstva kulture.
"Uradili smo analizu stanja kule, ali su potrebna dopunska istraživanja. Nepoznanica je da li je prelom kule nastao na metar ispod zemlje, što je jedna opcija, ili se od siline eksplozije temelj okrenuo i odvojio od zidova bedema", kaže Veroljub Ranković direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu.
Ovdašnji stručnjaci postaviće tri sonde do temelja, koji se nalaze na oko šest metara dubine, kako bi se ustanovilo gde je nastao prelom kule. To će olakšati ono što će kasnije uslediti, izradu projekta vraćanja kule u prvobitni položaj pre pucanja.
Posle statičke sanacije, predstoji pomeranje kule iz osnove u rasponu od dva metra, što je samo po sebi fantastičan poduhvat - kula je teška više od 5.000 tona. Vraćanje u vertikalu moguće je uz pomoć hidraulike i čeličnog prstena kojim će biti opasana kula 11. To će biti najosetljiviji deo projekta, zbog opasnosti da građevina zidana pre pet vekova popusti i raspadne se.
Zato ništa ne sme da se prepusti slučaju pa su za ovaj nesvakidašnji i osetljiv projekat angažovane najbolje srpske firme. Prema rečima Veroljuba Rankovića, izabrane su firme C.M.S. i Delta elektronics čiji su stručnjaci podigli kupolu na Hram svetog Save u Beogradu.
Osim osetljivosti, čitav projekat biće i veoma skup, pa je bilo mišljenja da je lakše i jeftinije kulu srušiti i sazidati novu. Ipak, draž spasavanja neimarskog poduhvata iz XV veka je zaposela današnje građevinske eksperte i van Srbije.
Ovo je veoma atraktivan i izazovan poduhvat za koga se interesuju i stranci koji žele da pomognu. Već razgovoramo sa predstavnicima ambasada nekih zapadnih zemalja, pre svega Amerike i Velike Britanije, koje su zainteresovanje za projekat", kaže direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Veroljub Ranković.
SATELITSKI SNIMCI U NEMAČKOJ
Pre mesec dana završeno je geomagnetno snimanje podzemlja Velikog grada, a satelistki snimak je još na izradi u Arheološkom institutu u Frankfurtu. Geomagnetno istraživanje trebalo bi da otkrije ostatke čvrstih predmeta i zidanih objekata na dubini do tri metra. Arheolozi tragaju za ostacima Blagoveštenske crkve u kojoj su pohranjene mošti svetog Luke.
RAZARANJA U XX VEKU
Smederevska tvrđava je jedna od najvećih srednjovekovnih utvrda Evrope. Do XX veka odolevala je vremenu, a onda je teško stradala u Prvom svetskom ratu, kada su je bombardovali Austrijanci. U Drugom svetskom ratu oštećena je od eksplozije nemačke municije koja je tu bila smeštena, a pred kraj rata od engleskih bombardera.
