Iako je trebalo da bude deo unutrašnjeg magistralnog prstena Beograda, najavljeno je odustajanje od izgradnje tunela kod Autokomande.
Saobraćaj u Beogradu (Foto: Pixabay)
Oglas
Kako portal N1 navodi, neposredan povod za odustajanje je primedba Vojske Srbije koja ima objekte pod zemljom na predviđenoj trasi tunela. Ranije su nezadovoljstvo iskazali i stanari obližnjeg naselja "Stadion" koje se nalazi između stadiona Crvene zvezde i Partizana.
Ova najava ponovo je aktuelizovala ovaj projekat, a u nedostatku bilo kakvih detaljnijih informacija iz institucija, još jednom nametnulo pitanje da li je Beograd odustao od ovog projekta kojim bi trebalo da se smanje gužve, poveća brzina kretanja i smanji zagađenost.
Nekadašnji direktor sektora za saobraćaj "Zavoda za urbanizam" Dušan Milovanović navodi da je ovaj projekat neophodan, ali da nema jednostavnih rešenja koja će svima odgovariti.
"Magistralni poluprsten je izuzetno potreban Beogradu jer bi se omogućile alternativne veze između raznih delova grada. Sada npr. ako želite sa juga na sever grada imate samo jednu ili dve mogućnosti", rekao je Milanović za portal N1.
Istakao je da su Most na Adi i ulica Nikole Dobrovića na Novom Beogradu deo prstena kojim bi trebalo da se rastereti saobraćaj u užem gradsko jezgru, a da je Beograd jedan od retkih većih gradova koji nema prsten, dok ostali slični imaju po nekoliko.
Milovanović je dodao da je stepen motorizacije, iako povećan, još daleko do evropskih standarda kada su u pitanju slični gradovi poput Beča, Minhena ili Budimpešte.
On smatra da je neophodno planiranje kako bi se došlo do najbolje trase, ali je uveren da će u svakoj od opcija neko biti nezadovoljan.
"Gde god da se provuče trasa, nikada neće proći bezbolno. Ljudi sa perifierije mogu da kažu šta nas briga za građane iz centralne zone", rekao je za N1.
Naveo je i primer da u Beogradu kompletan teretni železnički saobraćaj prolazi kroz najuže gradsko područje.
"Ako hoćemo da prevoz opasnih materija železnicom izmestimo iz centra grada npr. ka Vinči gde treba da se gradi most, onda će lokalci reći šta se nas tiče taj otpad. Treba biti jako obazriv", dodao je.
Istakao je i da je "velika prevara" tvrdnja da će metro rešiti sve saobraćajne probleme, naglasivši "može deo, ali ne i sve". Podsetio je da se već 40 godina traga za trasom metroa i da se svašta menjalo i ostavljalo za posle.
U Beogradu se prema rečima struke obavi dnevno tri miliona putovanja, od čega 30 odsto automobilom, a 48 odsto javnih prevozom, navodi N1. Prema projektu iz 2008. godine, ukoliko bi UMP postojao slika bi bila sledeća: sa tadašnjim brojem vozila na mreži u vršnom satu na mostu Gazela broj vozila bi bio manji za 27 odsto, na Brankovom mostu za 24 odsto, a u Bulevaru vojvode Mišića kod Sajma za 42 odsto. Prosečna brzina bi se povećala sa postojećih 19 na 26 kilometara na čas.
