Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Prema rečima Gorana Rodića, prvog čoveka Građevinske komore Srbije, prvo je došlo do poskupljenja betonskog gvožđa čija je cena skočila i do 40%, pa aluminijuma za 70%, a najviše je poskupela rezana građa, čamovina za čak 200%, a razlozi za poskupljenje su povećanje cena energenata ali i problemi u transportu.
Oglas
U Rodićevoj izjavi za eKapiju on navodi da je poskupljenje struje na svetskom tržištu za oko 40% jedan od glavnih razloga za ovoliko divljanje cena građevinskog materijala. U proizvodnji rezane građe, aluminijuma i gvožđa veliko je učešće struje, ali i gasa. U našoj zemlji je još uvek jeftin gas, ali i tu se najverovatnije očekuje poskupljenje, pa u skladu s tim skače i cena cementa za 25%, a i kod opekarskih proizvoda koji su do sada poskupeli najmanje, za nekih 2-3% očekuje se skok cena za 20-25 procenata, jer oni za pečenje klinkera, koji je osnov i za cement, koriste struju i gas.
Goran Rodić takođe ukazuje na problem što Srbija nema više domaću proizvodnju građevinskog materijala, već ima velike strane investitore kojima su date subvencije za otvaranje fabrika, ali pošto su oni stranci, cementare su strane kompanije, ciglari, većinom, isto, kao i proizvođači aluminijuma i gvožđa. Uz to je Srbija i uvozno zavisna, a masa gotovih proizvoda kao što su cement, cigla i crep ide u izvoz, tako da bi Srbija morala da pospeši domaću proizvodnju gvožđa, aluminijuma i građevinske hemije.
Rodić dodaje da je zbog kovida poskupeo i transport, a i da su velika i inflatorna očekivanja. Pre mesec dana je bilo moguće za 6.000 dinara kupiti 42 litre dizela, dok se sada za te pare dobije 35. Takođe su i državna zahvatanja velika i krajnje je vreme da se o tome razmisli, a zbog svega će skočiti i cena asfalta, armature i betona. Građevinska operativa je davno uništena, tako da će tek nastati problem sa pronalaskom radne snage jer su stručnjaci stari, a i nema majstora.
On podesća da su u krizama naše građevinske firme nekada radile po inostranstvu, tamo uzimale keš i ovde ulagale. Tada je postojala jaka građevinska operativa, veliki novac se uzimao u inostranstvu, a živelo se od deviznog priliva novca. Sada je neophodno oporaviti domaće građevinske firme i, po Rodićevom mišljenju, dati im da budu glavni izvođači na poslovima kojih u zemlji ima još mnogo. Tako bi se uposlili domaći resursi, povećale bi se plate i majstori i stručnjaci bi ostajali ovde, a i prevazišao bi se problem cena građevinskog materijala.
