Već mesecima cene kvadrata u Beogradu i širom Srbije ne prestaju da rastu. Kvadrati u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Šapcu, Čačku i Pančevu dostižu cenu od 1.000 i 1.500 evra po kvadratu, što je veće i za 50 odsto, u odnosu na period pre pandemije.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
Kako kažu stručnjaci za nekretine, cenu kvadrata ne diktiraju investitiri, već upravo - kupci. Onog momenta kada interesovanje opadne, tržište bude prezasićeno a kupci ne budu spremni da plate tako visoke cifre - cene će "pući kao mehur od sapunice".
Vlasnica agencije za nekretnine iz Novog Sada Marijana Bošković, kaže da potražnja za stanovima zaista jeste veća nego ranije, ali da je takva situacija periodična.
- Stanovi se dobro prodaju, ali to nije baš u meri u kojoj se predstavlja, sve je malo preuveličano. Kada dođe do povećanja broja zaraženih, stane i tržište nekretina. Kada se situacija stabilizuje, tržište nekretnina oživi. Investitori žele da cene rastu, ali kupci očekuju da cene padnu. Zato je poskupljenje vrlo neobično i deluje kao da se veštački održava balon, koji mora da eksplodira. Naravno, to najviše zavisi od kupaca, jer kada oni ne budu spremni da plate paprene cene, one moraju da padnu - kaže Marijana Bošković.
Prema njenim rečima, jedan od razloga što je prodaja stanova dobra, a cene na oglasima visoke, jeste taj što je postala praksa da se na oglase stavljaju cene više od realnih.
- Većina prodavaca prvo pokuša sa najvišom mogućom cenom na oglasima, a zatim na kraju stan proda po mnogo nižoj ceni. Zbog toga je i utisak da visoke cene stanova uopšte ne utiče na prodaju i ne smanjuju je, ali ni to nije baš tako. I kupci očekuju da se cena smanji, uvek računaju da će biti nešto niža od navedene, jer su bez smanjenja realno vrlo visoke - kaže vlasnica agencije za nekretine.
Teško je prognozirati kada će u Srbiji tačno doći do pada cena kvadrata, jer to zavisi od više različitih faktora.
- Očekujem da cene rastu najviše do kraja ove sezone, tačnije tokom ovog leta. Onda krajem godine postoji mogućnost da cene krenu da padaju. Slična situacija desila se nakon svetske ekonomske krize 2008. godine, koja se kod nas osetila godinu dana kasnije. Tada je došlo do prezasićenja tražišta i pada cena stanova, što možemo da očekujemo i u ovom trenutku. Naročito zbog toga što se mnogo stanova gradi, praktično nikada više gradilišta nije bilo. Pitanje je koliko će biti kupaca - kaže Marijana Bošković.
Kada se smanji interesovanje kupaca, automatski će pasti i cena, jer investitori ne mogu da dozvole da im novac bude "zarobljen", dodala je.
- Prodavci će najpre pokušati da cene spuste za mali iznos, recimo za 50 ili 100 evra. Ako to ne uspe i kupaca i dalje ne bude bilo, onda se mora ići dalje sa pojeftinjenjem. Naročito zbog toga što okolnosti zbog pandemije nisu dobre. Mnogi su ostali bez posla, banke su smanjile učešće za kredit, porez je povećan, sve je poskupelo, tako da se teško može očekivati da građani imaju više novca za kupovinu stana, nego što je bio slučaj pre pandemije - kaže vlasnica agencije za nekretine.
Milan Stanković iz agencije za nekretnine iz Beograda, kaže da smatra da cene kvadrata ipak neće padati u budućem periodu, jer za to "ne postoje uslovi".
- Cene će rasti do kraja godine bar nekih 10 odsto. To je nemoguće izbeći, zato što investitori više ulažu u građevinski materijal, gorivo, gotovo sve, pa to moraju nekako da isplate. Cene materijala su poskupele za gotovo 50 odsto, sve to podiže cenu gradnje. Kada tome dodamo i gorivo, transport, to je dodatno. Najveći problem su radnici, kojih nema i sve više koštaju. Zbog toga, investitorima se ne isplati da prodaju stanove po nižim cenama - smatra Stanković.
Da podsetimo, iz Građevinske komore rekli su da će cene u Beogradu u narednih godinu dana, na pojedinim lokacijama na Savskom vencu, dostići cifru od nekoliko hiljada evra po kvadratu, dok s druge strane, u pojedinim krajevima Palilule i Zvezdare možemo da očekujemo da će cene padati.
Trenutno, u Novom Sadu i Kragujevcu je prosečna oglašena cena neznatno porasla, pa kvadratni metar košta 1.493 evra, odnosno 847 evra, dok je u Nišu taj rast bio šest odsto (na 977 evra). Subotica se tu našla po rastu cene na polovini, i tamo je sa porastom od tri odsto cena kvadrata 773 evra.
