Skok beleže i tražnja kupaca i cena kvadrata, ali su vidljive i neke neočekivane promene. Nakon što je u februaru ove godine Kragujevac prestigao Beograd po rastu obima prodatih stanova, podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) za prvi kvartal 2021. godine (januar-mart) pokazuju da je najveći porast u prometu stanova u ovom periodu zabeležen u Nišu – 29,8 odsto.
.jpg)
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Velika tražnja je u Nišu vladala i za garažama, pa je tako zabeležen rast prometa garažnih prostora za čak 88,2 odsto. Veći skok imao je samo Kragujevac – 133,3 odsto.
Poznavaoci prilika smatraju da je jedan od glavnih razloga za ovaj skok najava gradnje novih fabrika na jugu Srbije, koje bi trebalo da privuku više ljudi upravo u Niš i okolinu, ali i geografski položaj ovog grada sa 250.000 stanovnika koji predstavlja značajnu raskrnicu puteva. Takođe, kao faktore navode i sve bolju infrastrukturu, pa je do Beograda moguće bez problema stići za dva sata, kao i blizinu Bugarske odakle dolazi sve više kupaca nekretnina.
Kupoprodaja stanova u Srbiji u prva tri meseca ove godine bila je veća za 23,3 odsto. Iako upućene u stanje na tržištu ne iznenađuje dalji rast tražnje i cene kvadrata, iznenađenje ipak predstavlja to što je najveći kvartalni rast u prometu stanova zabeležen baš u Nišu – 29,8 odsto. Slede Beograd i Novi Sad sa 15,2 odsto, odnosno 14,7 odsto, pokazao je Izveštaj Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).
Kada je reč o broju zaključenih ugovora, u celoj Srbiji je u odnosu na prvi kvartal 2020. godine registrovano 39,5 odsto više ugovora, od čega je samo u Nišu zabeležen rast od 30,4 odsto.
Prosečna cena kvadrata novogradnje u Nišu u prva tri meseca 2021. godine bila je 982 evra, što je rast od 8 procenata. Kada je reč o starogradnji, kvadrat se kretao između 300 i 1.300 evra, odnosno 830 evra u proseku, što je skok od 10 odsto.
- Pojavila se velika količina para na tržištu i ljudi kao najbolju investiciju, pogotovo u ovom neizvesnom periodu pandemije, vide ulaganje u nekretnine. Niš je značajna raskrsnica na jugu, a blizu je i Bugarska odakle dolazi dosta kupaca stanova, pa tako skače i cena kvadrata. Skočio je i promet, mada ponuda još uvek ne može da zadovolji obim tražnje - rekao je u razgovoru za Blic Biznis Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.
On navodi da u Nišu ima i dosta naših gastarbajtera koji kupuju nekretnine.
- Takođe, trenutno vlada veliko interesovanje stranaca koji žele da kupe stanove kod nas i da se presele ovde kada odu u penziju. Ne treba zaboraviti ni gasovod od Niša do Dimitrovgrada koji će značajno doprineti i razvoju privrede i poboljšanju ekološke slike ovog kraja - navodi Rodić i dodaje da je još ranije planirana izgradnja jednog luksuznog naselja u Nišu, gde bi cena bila čak 2.500 evra po kvadratu.
Učesnici na tržištu nekretnina ocenjuju da je još jedan od razloga za ovakav skok Niša i najava gradnje novih fabrika, kako u samom gradu, tako i u okolnim mestima na jugu Srbije koja inače gravitiraju Nišu kao centru regiona. To bi trebalo da znači i više posla, veće plate i bolju infrastrukturu, što će Nišlijama značiti i bolje uslove za svakodnevni život.
Inače, značajan rast Niš je ostvario i kada je reč o prometu zemljišta - 47,1 odsto. Tako je u prva tri meseca ove godine zaključeno 146 ugovora o prometu građevinskog zemljišta. Na prvom mestu je i po rastu prometa poljoprivrednog zemljišta - 105 odsto.
U istom periodu na teritoriji Niša prodato je 505 stanova i 143 garaže. Od toga je 60 odsto nekretnina plaćeno gotovinom, a 40 odsto iz kredita.
Na nivou cele Srbije, promet stanova u prva tri meseca ove godine bio je veći za 23,3 odsto. Broj nepokretnosti koje su samo tokom marta promenile vlasnika u Srbiji bio je za četvrtinu veći u odnosu na prethodni mesec. Uz to, zabeleženo je i povećanje količine novca na tržištu za skoro 40 procenata.
U RGZ ukazuju da su parametri kojim se opisuje tržište nepokretnosti u poređenju sa martom 2020. godine - skoro duplirani.
- Količina novca na tržištu u martu 2021. godine na nivou Srbije iznosila je oko 567,1 miliona evra, u čemu je tržište nepokretnosti Grada Beograda činilo udeo od 54,3 odsto, Vojvodina 24,8 odsto, Šumadija i zapadna Srbija 15,4 odsto, a Južna i istočna Srbija 5,5 odsto - navodi RGZ i dodaje da je u poređenju sa prethodnim mesecom, ukupan obim novčanih sredstava bio je veći za 38,6 odsto, a u odnosu na isti mesec prethodne godine za čak 91 procenat.
U martu je ukupno 14.458 nekretnina promenilo vlasnika, što je za 23,9 odsto više u odnosu na februar 2021. godine i 93,9 odsto više u odnosu na isti mesec 2020.
