U Srbiji nedostaje oko 30.000 zanatlija različitih profila, pokazuje računica Građevinske komore Srbije, a stručnjaci i nadležni upozoravaju da je teško nadomestiti deficit ovog kadra, a rešenje vide u višim platama, boljim uslovima rada, dualnom obrazovanju i boljem planiranju na tržištu rada.
Goran Rodić iz Građevinske komore kaže da Srbiji nedostaje "čitava zanatska elita" što pogađa i građevinski sektor koji je oslonjen na čak 50 industrijskih grana.
Ilustracija (www.pixabay.com)
- Među njima nisu samo tesari, armirači, zidari, stolari, ...već i oni koji se bave elektro-instalacijama, mašinskim instalacijama ali i visoko tehnološki majstori, i ako oni budu odlazili u inostranstvo nećemo moći da održavamo postojeće sisteme - rekao je Rodić za Tanjug.
Navodi da su ove struke tražene u inostranstvu i da bi trenutno prema tome koliko su potrebni oko 100.000 ljudi moglo da se zaposli u zemljama Zapadne Evrope.
- Teško je nadomestiti kvalitetnu radnu snagu i primetno je da dolaze građani Makedonije, Albanije da rade kod nas. Najveći problem je što nam nedostaju majstori, kvalifikovani rukovaoci mašina, dobre poslovođe...- ističe Rodić i navodi da je rešenje dualno obrazovanje i "podmlađivanje" zanatskog kadra. Dodao je da su sadašnji radnici su sve stariji,da imaju uglavnom više od 50 godina i neophodna je "smena generacija".
On ističe da u Srbiji sada njihova primanja nisu više tako zanemarljiva i da su za neke poslove dnevnice skočile i na 100 evra.
U oglasima koje objavljuju poslodavaca može se videti da se ponuđene plate kreću od 35.000 dinara pa čak do 2.500 evra, a razlika u visini primanja zavisi od toga da li je rad za stalno, na određeno tokom izrade projekta i od stručnosti, iskustva i znanja u metodama zavarivanja. Igor Simović iz jednog vodoinstalaterskog servisa u Beogradu kaže da se njihove plate u Srbiji kreću od 50.000 (fiksni iznos) pa naviše, u odnosu na to koliko rade, ističe da za njih posla uvek ima, ali da dosta kolega odlazi u inostranstvo zbog boljeg plaćanja.
U Infostudu, ukazuju da je problem što ne mogu svi poslodavci da ponude visoke zarade i odlične uslove rada da već godinama zbog toga vlada deficit i borba poslodavaca da privuku i zadrže raspoložive kadrove. Kao problem navode i nedostatak školovanog kadra i to isključivo kada je reč o nekvalifikovanim pozicijama, zbog nezainteresovanosti mladih za ova zanimanja, a, kako navode, ne vide priliku da time mogu da budu kako brzozapošljivi, tako i veoma dobro plaćeni.