Deponije kao elektrane - Otpadi ponovo postaju interesantni

15.03.2010. | M. Brkić | Politika

Količine otpada znatno su se povećale kao posledica porasta stanovništva i proizvodnje hrane, a time su porasle i deponije otpada koje pokrivaju velike površine zemljišta.

Deponije (gradska đubrišta, fekalije, đubrišta iz štala, otpaci prehrambene industrije...) izazivaju negativne asocijacije u vezi sa ekologijom s obzirom na to da predstavljaju izvor patogena, smrada, hazardnih gasova i brojnih drugih problema za stanovništvo u blizini.

Pod uticajem anaerobičnih bakterija, čiji je opstanak moguć u odsustvu kiseonika, otpad se spontano razlaže u neutralne neorganske materije: gas koji čini mešavina metana i ugljen-dioksida, čvrstu masu, u manjim količinama vodonik-sulfid (otrovan), amonijak (neprijatan zbog smrada)...

Fekalije i gradska đubrišta iz velikih gradova kao što su Beograd, Novi Sad ili Niš mogu da budu izvori gasa.

– Gas proizveden razlaganjem sadrži 45 do 65 odsto metana, a njegova kalorijska vrednost varira od 4.500 do 5.850 kilokalorija po kubnom metru na atmosferskom pritisku i predstavlja potencijalan izvor energije. Kao izvor energije, gas iz otpada i fekalija je korišćen vrlo rano u SAD još 1922.godine za pogon električne centrale. U Evropi se gas iz otpada koristio krajem 19. veka za osvetljavanje ulica. Jeftini izvori energije, nafta i prirodan gas, učinili su ovaj izvor gasa neekonomskim – kaže Zoran Dicić, ekspert za energiju koji je dugo godina radio u SAD.

Poskupljenje fosilnih goriva ponovo je vratilo interesovanje za otpad kao izvor energije, kaže on i dodaje da je prirodno raspadanje otpada dugotrajan proces i kao takav nepraktičan za šire korišćenje za dobijanje energije.

– Novi procesi, kao što je na primer Fraunhofer IGB u Nemačkoj, ubrzavaju raspadanje otpada sa 30-50 dana na pet do 10 dana. To gas iz otpada čini ponovo ekonomski atraktivnim – kaže Dicić.

Ovaj stručnjak objašnjava tehnologiju proizvodnje gasa. Fekalije iz gradova i s poljoprivrednih imanja, gde se odgajaju znatne količine životinja, i otpad iz prehrambene industrije,kao potencijalni izvori energijetransportuju se u mešavini s vodom u pokrivene bazene ili objekte u obliku cilindričnih metalnih silosa, gde je površina mase za proces zaštićena od vazduha (kiseonika).

Gas se skuplja u prostoru iznad površine i odvodi u rezervoare gasa. Proizvedeni gas (biogas) može da se koristi za proizvodnju električne energije ili grejanje, ili još efikasnije kao kombinacija oba (kogeneracija). Drugi proizvodi procesa su biološki neutralni i bez zadaha – voda može da se koristi za navodnjavanje, a čvrsta neorganska materija kao materijal za nasipanje.

Gradska đubrišta sadrže znatne količine bioloških materijala čija razgradnja (slično dekompoziciji fekalija) proizvodi gas koji se skuplja pomoću perforiranih cevi instaliranih po dnu deponije i vertikalnih crpki (pod vakuumom), zatim se komprimira i transportuje cevovodom do mesta za neutralisanje ili korišćenje.

Korišćenje otpada kao energetskog izvora treba proceniti kao deo kompleksnog rešenja neutralizacije negativnih posledica skupljanja velikih količina otpada na deponijama i potencijalnog izvora energije, kaže Dicić i zatim objašnjava:

– U mnogim zemljama, posebno članicama EU i SAD, problemi sa otpadom rešavaju se zakonom kako bi se smanjila njegova količina. To se obično postiže kroz oporezivanje. Porezi se smanjuju za proizvođače otpada koji investiraju u postrojenja koja prerađuju i smanjuju otpad. Tako se proizvođačima isplati da svoj otpad prerade kako bi smanjili porez, a istovremeno ubiraju prihod od gasa.

– Drugi način je garantovana cena otkupa energije koju električne kompanije moraju da plate proizvođačima. Cena izgradnje postrojenja zavisi od bezbroj faktora i specifična je za lokaciju. Za gas iz fekalijakapacitet električnih generatora varira od 20 do 50 KW kod prerade otpada na poljoprivrednim dobrima, a do 1.000 KW kod prerade otpada u vezi s deponijama.

– Postrojenje od 20 do 50KW košta oko 7.500–8.500 evra, a za ono od 500 KW i veće cena iznosi 3.500–5.000 evra po KW. Najveći deo investicija za preradu je izgradnja bazena za raspadanje otpada i cevovod za prikupljanje gasa.

U Nemačkoj se krajem 2006.godine biogas proizvodio u 3.500 postrojenja sa ukupnim kapacitetom od 1.100 MW, u Francuskoj je instalirano oko 100 postrojenja sa 100 MW a Italija planira 300 MW do 2011. godine.

– Ekonomska atraktivnost biogasa iz otpada podstakla je brojne aktivnosti da se proizvodnja gasa učini efikasnijom. Tako, na primer, rafiniranje gasa iz otpada proizvodi čist metan koji se koristi za gradska vozila. Primer je Švedska, gde se gas iz gradskog otpada koristio počev od 90-ih godina za pogon 14.000 gradskih vozila.

Napomena: Tekst je preuzet iz dnevnog lista Politika.

 

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mićo 20.11.2019.
Ko to kaže da je most graditi pored mosta j...
Invekta 18.11.2019.
Odlično rešenje, olakšava posao, a efekti s...
boki 14.11.2019.
kao prvo idealno ravnih dasaka iz paleta je...
Nemanja Rodić 05.11.2019.
Bravo,molim vas da pošaljete ekipu da okrpi...
Maja 19.10.2019.
Gde mogu da nabavim ovakav beton? I po koj...