Glavni urbanista Marko Stojčić se nada da će u narednih tri do četiri godine Beograd biti potpuno pokriven urbanističkim planovima. Rekao je da će svako ko ima parcelu u gradu znati šta može da gradi, znaće vrednost zemljišta, a Grad će lakše moći da razvija infrastrukturu.
Izgled Beograda veoma se promenio i u poslednjih pet godina vidi se velika promena kakva nije viđena poslednjih pet decenija, dodao je Stojčić.
- Pola veka nismo imali ovako intezivnu izgradnju, jer u glavnom gradu se gradi čak dva miliona kvadrata godišnje, a na nama je težak zadatak da izgradimo infrastrukturu za toliku gradnju - naveo je on i dodao da je potrebno izgraditi vodovodnu mrežu, kanalizaciju i saobraćajnice.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
- Bar dve decenije nije ništa rađeno po pitanju javnih prostora, a svaki uređeni grad mora da ima funkcionalne i uređene prostore za bicikliste i pešake. Mi se trudimo da rekonstruišemo fasade i uredimo zgrade koje su bile podsetnici burne beogradske istorije i koje nisu obnavljane od brojnih ratova i rušenja grada - kazao je Stojčić.
On je napomenuo da je Novi Beograd po tom pitanju drugačiji i da je njegovo urbanističko rešenje i dalje ideal.
Glavni urbanista je poručio da je cilj da se svaki današnji investitor motiviše da se više potrudi da njegov objekat bude bolji kada je u pitanju funkcionalnost.
Stojčić je istakao da su promene teške, ali da se narod brzo navikne na dobra rešenja, pa je davna želja da Beograd izađe na reke ostvaren upravo preko pešačkih zona od Knez Mihailove ulice, preko Obilićevog, Topličinog i Kosančićevog venca, zatim preko novoigrađene pasarele i Kalemegdana.
- Beograd je bio opasan železničkim šinama i moralo je prvo to da se reguliše da bi Beograd sišao do reka i bio povezan pešačkim zonama. Postojao je otpor građana, ali je bilo dovoljno objasniti i građani su to prihvatil - rekao je on.
Stojčić je najavio i nastavak izgradnje novih sadržaja u predelu reka Dunava i Save.
- Počinjemo izgradnju linijskog parka u dužini od 4,5 kilometara od Beton hale do Pančevačkog mosta i to je najvažnija stvar koja će za posledicu imati potpunu promenu urbanog tkiva. Radi se o prostoru gde je nekada išla pruga i već sada nam se javljaju investitori koji su zainteresovani za izgradnju određenih sadržaja na tom pravcu. Beograđani će tako dobiti najkvalitetniji javni prostor za rekreaciju, zabavu i kulturu - kazao je Stojčić.
Govoreći o izgradnji novog mosta na Savi, Stojčić je podsetio da će on imati četiri saobraćajne trake, trotoare i biciklističke staze.
- Beogradu je takav most potreban jer će imati dvostruko veću prohodnost od starog. Tunel koji smo planirali nalazi se u nastavku, prolazi pored Ekonomskog fakulteta i izlazi na Ulicu despota Stefana što će nam omogućiti da se smanje gužve i mnogo brže dodje sa jednog na drugi deo grada. Beograd trenutno ima 650.000 automobila, godišnje dobijamo 11.500 novih automobila i mi moramo širiti pešačku zonu, ali i omogućavamo alternative - naveo je gradski urbanista.
