Od usvajanja poslednjeg Zakona o ozakonjenju, papire je dobilo svega 227.814 objekata. Vlasnici preostalih oko 1,4 miliona zgrada, kuća i poslovnih prostora još čekaju ozakonjenje i uglavnom ne znaju kakva je sudbina njihovih predmeta. U Ministarstvu građevinarstva najavljuju uvođenje novog servisa koji će omogućiti da svaki građanin na internetu "prati" svoj slučaj, odnosno da vidi u kojem je statusu, kao i koja služba se u tom trenutku njime bavi. To će biti još jedan pokušaj da se dokumentacija izvuče iz fioka i da se ubrza postupak legalizacije.
Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović kaže, za Novosti, da njeni saradnici, zajedno sa Kancelarijom za e-upravu, razmatraju mogućnost formiranja baze podataka koja bi vlasnicima bespravno izgrađenih kuća omogućila uvid u dokumentaciju i tok ozakonjenja. Pilot-projekat će najverovatnije biti pokrenut u Beogradu.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
- Razgovarali smo s premijerkom Anom Brnabić i sa nadležnima u Republičkom geodetskom zavodu o tome da pokušamo da napravimo neke elektronske stvari za ozakonjenje, da olakšamo građanima - objašnjava Mihajlovićeva. - U najvećim gradovima ovaj proces ne ide onom brzinom kojom bismo hteli. Nemamo ništa protiv toga da nam, ukoliko postoji još nešto što lokalne samouprave misle da možemo da uradimo da unapredimo proces, sugerišu da to uradimo, ali i oni moraju da se pokrenu. Sve što su tražili mi smo ispunili, od zapošljavanja kadra do brojnih tumačenja i pojašnjenja. Čini se da ovde ima dosta stvari koje predstavljaju korupciju, to je jasno vidljivo kad neke stvari stoje.
U proteklih dvadeset godina, koliko traju pokušaji nadležnih da se izbore sa divljom gradnjom u Srbiji, po svim dosadašnjim zakonima legalizovano je samo 377.000 objekata. Poslednjim popisom nezakonito izgrađenih nekretnina obuhvaćeno je čak 1,6 miliona zgrada, kuća i pomoćnih objekata. Prema podacima Ministarstva građevinarstva, od dana stupanja na snagu poslednjeg Zakona o ozakonjenju objekata, u novembru 2015. godine, doneto je svega 227.814 rešenja o ozakonjenju. To je tek svaki sedmi popisani objekat.
Pred službenicima je i dalje ogroman posao i male su šanse da ga završe u zakonskom roku, do 2023. godine. Ni zapošljavanje novih radnika, ni određivanje kvota koje zaposleni moraju da dostignu mesečno nisu dali očekivane rezultate.
Načelnik odeljenja za ozakonjenje u Kragujevcu Mirjana Marinković Gabarić smatra da bi neka vrsta objedinjene procedure ozakonjenja koja bi se sprovodila elektronski ubrzala postupak. U ovom gradu popisano je oko 130.000 objekata, a trenutno se obrađuje oko 40.000 predmeta. Ipak, godišnje se izda svega 600 rešenja.
- Imamo slučajeve da čekamo i po godinu dana da stranka donese ispravljenu tehničku dokumentaciju, a ako bi se sve slalo mejlom imali bismo sve podatke u elektronskom obliku i sve bi bilo jednostavnije - kaže Mirjana Marinković Gabarić. - Najveći problem su imovinsko-pravni odnosi, odnosno to što su objekti izgrađeni na tuđoj zemlji.
U Ministarstvu građevinarstva napominju da je po svih šest prethodno važećih zakona koji su uređivali oblast legalizacije do novembra 2015. godine, a koji su bili na snazi 17 godina, doneto oko 150.000 rešenja.
- Za manje od četiri godine, na osnovu poslednjeg Zakona o ozakonjenju objekata doneto je 227.814 rešenja o ozakonjenju, što je za 77.000 rešenja više - navode u resornom ministarstvu. - Ovaj podatak najbolje odslikava efekte Zakona o ozakonjenju objekata i novih rešenja unetih u ovaj reformski zakon.
