U Srbiji se trenutno radi na izradi propisa o pravilnom i sigurnom načinu uklanjanja azbesta, ali i kartoteke, odnosno inventara objekata, procene prisutnosti azbesta i njegovog uticaja na ljudsko zdravlje i okolinu.
Savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Siniša Mitrović rekao je za Tanjug da je to multisektorski posao, a tek posle izrade Inventara azbesta kritičnih kategorija objekata, može se govoriti o obavezama uklanjanja azbesta.
Mitrović ističe da azbest u građevinskim objektima nije opasan sve dok ne dođe do promene strukture i fizičke promene materijala u kojima se on nalazi. Do toga može doći usled fizičkog oštećenja materijala koji sadrzi azbest i dotrajalosti materijala, starosti, zbog čega dolazi do slabljenja veze između vezivnog materijala i azbesta u njemu.
Oglas
Ta dva uzroka povećavaju rizik oslobađanja azbestnih vlakana koji mogu imati štetan uticaj na ljudsko zdravlje, rekao je Mitrović.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Što se tiče uklanjanja koje je više puta pominjano u javnosti, on navodi da to moraju raditi specijalizovani timovi, obučeni za rukovanje opasnim materijalima i sa kvalitetnom opremom.
- Ako se ima u vidu da je azbest imao široku primenu u građevinskim materijalima, može se konstatovati da je prisutan u velikom broju objekata, odnosno građevina - navodi Mitrović.
On je podsetio da se azbest u najvećoj meri koristio u industrijskim objektima ili građevinama, monumentalnim građevinama, naftnoj i petrohemijskoj industriji, vojnim objektima i drugima kao protivpožarna zaštita ili kao toplotni izolacioni materijal i krovna konstrukcija.
- Zbog nedostatka informacija i znanja u ovoj oblasti, u Srbiji se trenutno radi na izradi kartoteke, odnosno Inventara objekata, procene prisutnosti azbesta, procena ugroženosti njegovog delovanja na ljudsko zdravlje i okolinu - dodao je Mitrović.
Kako kaže, u planu je i nacionalni projekat u kome je partner Ministarstvo zaštite životne sredine i Agencija za zaštitu životne sredine, kako bi se posle kartiranja Srbije i problematičnih lokaciji pristupilo sanaciji i bezbednom odlaganju. Uporedo s tim radi se i na pokretanju edukacije zaposlenih u radu sa azbestom.
- Do sada se azbest uklanjao samo na objektima gde je postojala realna mogućnost ugroženosti ljudskog zdravlja i okoline, ali to mora postati trajan posao, posebno u procesima rušenja starih objekata - istakao je Mitrović.
Mitrović je naveo i da se građani iz mnogih naselja u Beogradu javljaju sa željom da hoće da rešavaju probleme sa azbestnim pločama i pokrivki.
- Podržavamo operatere koji nude svoj servis ali najvažniji posao za njih je da izradimo katastar svih objekata, javnih, privatnih i industrijskih koji sadrže azbest u svojoj gradnji - rekao je Mitrović.
Plan je da se načini nacionalni registar kako bi Srbija mogla da konkuriše i za evropske fondove i tako sanira što više objekata. Procenjuje se da će posao trajati oko dve godine.
Azbest se šezdesetih godina prošlog veka koristio u građevinarstvu. Tada se nije smatrao štetnim, pa se nisu ni sprovodila istraživanja o njegovom eventualnom lošem uticaju na zdravlje. Sredinom osamdesetih njegova upotreba postepeno je počela da se zabranjuje.
Azbest spada u grupu vlaknastih mterijala koji se nalaze u prirodi, a korišćeni su zbog velike otpornosti, male provodljivosti toplote, kao i otpornosti na hemijske supstance. Takva kombinacija svojstava nije pronađena ni u jednom drugom materijalu, zbog čega se masovno upotrebljavao.
