Ruski investicioni fond Marera properties bacio je oko na Blok 18, a o ulaganju njihovog kapitala u beogradsko priobalje biće reči, saznaje Politika, kada u Srbiju stigne predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.
Blok 18, prostor prekoputa „Beograda na vodi”, kako se saznaje u Gradskoj upravi, nakon ruske investicije mogao bi da postane dom za sve organe Vlade Srbije i Skupštine Beograda sa sekretarijatima. Na taj način bi Beograd i Republika, bez utroška novca iz budžeta, dobili najmodernije i najfunkcionalnije uslove za rad.
– U novobeogradskom Bloku posedujemo pola hektara i izuzetno smo zainteresovani za razvoj tog područja kako bi i Beograd dobio svoj siti nalik na Njujork, Pariz ili Singapur. To bi trebalo da bude novi deo prestonice sa više od 350.000 kvadrata u kojima bi bio smešten centar poslovnih zbivanja ovog dela Evrope – kažu za Politiku u beogradskom predstavništvu Marera properties, koji se bavi samo nekretninama, i dodaju da su njihova ulaganja dugoročnog karaktera – zadržavaju ih u vlasništvu i isključivo izdaju.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
Blok 18 trebalo bi da bude njihova prva grinfild investicija u Srbiji. Još se ne zna da li će to zemljište dobiti u vlasništvo ili pod zakup i po kojoj ceni. Prema onome što kaže izvor Politike, nije izvesno ni koliko će tačno od oko 50 hektara u Bloku 18 biti transformisano ruskim ulaganjem. Stručnjaci za nekretnine kažu da ideja da se gradske i republičke institucije nađu na jednom mestu ima smisla i da bi grad još i profitirao tako što bi prodao imovinu na vrednijim lokacijama, ali da je pitanje nad pitanjima kako će ona biti realizovana.
Ako pregovori državnog vrha Srbije i Rusije o razvoju Bloka 18 urode plodom, Marera bi možda već sledeće godine mogla da otvori gradilište pod uslovom da želi da koristi ideje arhitekata koji su 2016. godine pobedili na anketnom urbanističko-arhitektonskom konkursu za područje na levoj obali Save. Njihovo rešenje bilo je osnov za izradu plana detaljne regulacije koji je, kažu u Urbanističkom zavodu, spreman za javni uvid.
U protivnom, Mareri će biti potrebno više vremena dok ne počne da zida jer će morati da zatraži promenu plana, ali nema obavezu da raspisuje novi konkurs za 46,8 hektara između dva mosta i ulica Zemunski put, Vladimira Popovića i Bulevara Arsenija Čarnojevića.
Taj prostor priobalja Novog Beograda u svim projektima prethodnih decenija bio je posmatran kao nerazdvojivi deo Savskog amfiteatra – područja na kome se zida „Beograd na vodi”. Promenom urbanističkih regulativa za „Beograd na vodi”, uprkos žestokom protivljenju stručne javnosti, izostao je međunarodni konkurs koji bi ponudio najbolja rešenja za uređenje 116 hektara desne savske obale između „Gazele” i Brankovog mosta. „Beograd na vodi” je projektovan kao zasebna celina bez osvrta na komšiluk – levu savsku obalu. Zato su organizovanje nadmetanja za Blok 18 mnogi shvatili kao pokušaj „legalizacije” ovog projekta.
U novoj četvrti Novog Beograda, sada zakrčenoj šljunkarama, auto-perionicama i građevinskim pogonima, planirano je oko 4.200 stanova, hoteli, ugostiteljski i trgovinski i poslovni objekti, dom zdravlja, predškolska ustanova i osnovna škola, dok će park između Brodarske ulice i Save ostati javna zelena površina.
U Bloku 18 dozvoljeno je zidanje oko 750.000 kvadratnih metara, dvostruko manje nego u „Beogradu na vodi”, i moglo bi da ga naseli oko 12.000 stanovnika.
