Sedam radnih dana je obično dovoljno, ali pojedinim gradovima i opštinama je po meri i sedam puta duži rok. Građevinske dozvole, ali i sva ostala rešenja iz ovog faha, u Srbiji se od početka prošle godine dobijaju elektronskim putem. Lokalne administracije i republička administracija u tom periodu su primile čak 131.593 zahteva, a rešeno ih je 124.603. Rekorder u brzini je Opovo, u kome su se predmeti završavali za svega dva dana. Na suprotnoj strani, neslavni prvak je Kanjiža, gde se zahtev rešava za 49 radnih, odnosno 71 kalendarski dan.
Građani su od nadležnih najčešće tražili odobrenja za izvođenje manje zahtevnih radova - veće adaptacije, gradnju ograda, malih energetskih postrojenja, postavljanje energetskih i antenskih stubova... Takvih je bilo više od 25.000. Gotovo isto toliko građana i preduzetnika se sprema za gradnju, pošto je zatraženo više od 24.000 lokacijskih uslova. Prijavljeno je više od 21.000 radova, a „pravih” građevinskih dozvola je traženo 15.440. Odobreno ih je blizu 12.000.
- Prema raspoloživim podacima, na teritoriji Srbije od početka uvođenja sistema CEOP do danas ukupno je izdato 34.487 građevinskih dozvola - kažu u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. - U istom periodu je izdato 9.259 upotrebnih dozvola, što znači da je trenutno aktivno 25.228 gradilišta. Naše ministarstvo je od početka 2016. do danas izdalo 295 građevinskih dozvola iz svoje nadležnosti. Pošto su investitori u obavezi da navedu predračunsku vrednost radova, koja je sastavni deo rešenja o građevinskoj dozvoli, utvrdili smo da je ukupna predračunska vrednost svih građevinskih radova za koje smo mi izdali građevinsku dozvolu 157,6 milijardi dinara, odnosno 1,33 milijarde evra.
Oglas
Ilustracija (preuzeto sa www.pixabay.com)
Statistika prati i gde se najviše izdaju dozvole. Ona iz meseca u mesec pokazuje da su građevinari najvredniji, a investitori najizdašniji u Beogradskoj, a zatim u Južnobačkoj i Južnobanatskoj oblasti. Administracije u proseku odbiju 18 odsto podnetih zahteva.
- Najčešći razlozi za odbijanje zahteva za građevinske dozvole su nerešeni imovinskopravni odnosi - kažu u Ministarstvu građevinarstva. - Tehnička dokumentacija se u nekom vremenu može i urediti, ali se dozvola ne može dobiti zbog nepostojanja odgovarajućeg prava na zemljištu, nesaglasnosti suvlasnika, neodgovarajuće vrste zemljišta za gradnju, u slučaju dogradnje zbog nezakonitih objekata, ili objekata bez upotrebne dozvole.
U Nacionalnoj asocijaciji za lokalni ekonomski razvoj primećuju da u zahtevima često nedostaje poneki dokument. Ali i da nisu elektronski potpisani.
- Najčešći razlog odbijanja zahteva za dobijanje neke od dozvola u postupku jeste nepotpuna dokumentacija koju podnose građani i kompanije koji žele da grade, ili njihovi zastupnici - kažu u NALEDu. - Pored dokumenata koji nedostaju, dešava se da ne dostave dokaz o uplati određene takse. Među greškama koje se pojavljuju beležimo i slučajeve da dokumentacija koju je potrebno elektronski potpisati nije parafirana, a to su uglavnom punomoćja i ovlašćenja, kopije planova i uplatnice.
Podnosiocima zahteva dešava se i da ne dostave tehničku dokumentaciju u formatu koji je propisan za korišćenje u elektronskom sistemu. Postoje i slučajevi kada je zahtev upućen pogrešnom organu, što je takođe razlog za odbijanje.
Sledeći korak je formiranje e-prostora - informacionog sistema za savremeno prostorno i urbanističko planiranje, koji podrazumeva elektronski način poslovanja u pripremi, usvajanju, sprovođenju i korišćenju državnih, regionalnih i opštinskih planskih dokumenata.
- E-prostor će omogućiti da se podaci iz katastra nepokretnosti digitalizuju, ažuriraju i da se omogući njihova brža, lakša i efikasnija obrada - kažu u Ministarstvu građevinarstva. - Suština je da se postupak izrade planskih dokumenata skrati. Građanima će biti omogućen uvid i na digitalan način.
