Završeni su svi radovi na modernizaciji pruge Beograd-Pančevo i gradnji pratećih infrastrukturnih objekata, a prvi zamenik direktora kompanije ruskih železnica RŽD International u Srbiji Mansurbek Sultanov rekao je juče (21.12.2016) da će brzina vozova biti povećana sa oko 50 na 120 km na sat.
- Počela je da radi eksterna komisija za tehnički prijem radova na deonici Beograd-Pančevo, što je neophodno za dobijanje upotrebne dozvole. Završili smo potpuno sve ugovorene radove, kao i one dodatne - rekao je Sultanov.
Projekat je finansiran sredstvima ruskog kredita za modernizaciju srpskih železnica. Vrednost investicije na pruzi Beograd-Pančevo je 91 miliona dolara, od čega je oko 78 obezbeđeno iz kredita, a 13 miliona dolara iz budžeta Srbije (15 odsto).
Oglas
- Taj projekat je obuhvatio rekonstrukciju i modernizaciju postojećeg koloseka i izgradnju potpuno novog koloseka i vraćanje na projektovanu brzinu od 120 kilometara na sat - istakao je Sultanov.
On je rekao da su vozovi na starom koloseku mogli da saobraćaju od 40 do 60 kilometara na sat, dok će sada moći da idu brzinom od 120 kilometara na sat na oba koloseka.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Sultanov je naglasio da su radovi završeni pre zvanično ugovorenog roka, a to je kraj februara 2017. godine.
Radovi na pruzi Beograd-Pančevo dugoj 15 kilometara počeli su 25. marta 2014. godine, a otvaranju radova prisustvovao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Sultanov kaže da su na osnovnim radovima uštedeli skoro šest miliona dolara, što je iskorišćeno za srpsku železničku infrastrukturu.
- Izgradili smo dva nova natputnjaka u okviru dodatnih radova, ali smo i tu uštedeli milion dolara koji će biti preusmeren na druge projekte - rekao je Sultanov.
Izgrađena su tri mosta, od kojih je potpuno novi most preko reke Tamiš dug oko 240 metara, dva natputnjaka na Zrenjaninskom putu, stajalište Sebeš, stanice Ovča i Krnjača i drugi objekti.
Sultanov je rekao Tanjugu da su srpske firme učestvovale u više od 50 odsto radova na realizaciji tog projekta, iako je ugovorom predviđeno manje učešće (30 odsto). On je dodao da su učestvovale domaće firme ZGOP, Energoprojekt - niskogradnja, Gemax i druge.
- Najveći problem su bili nepredviđeni i dodatni radovi zbog zemljišta, ali i greške u projektnoj dokumentaciji. Ipak, sve je bilo rešeno na vreme - naveo je Sultanov. On je kazao da ne očekuje neko odugovlačenje oko otvaranja te pruge za saobraćaj, pošto papirološki treba još oko mesec dana, a oko tri meseca za probni rad.
