Pomoćnik ministra Aleksandra Damnjanović-Petrović, nadležna za građevinu i urbanizam kaže da su prema novom Zakonu o planiranju i izgradnji i pratećim dokumentima sve opštine u Srbiji bile dužne da dostave spiskove o nelegalnim objektima na svojoj teritoriji.
Inače Pravilnik o legalizaciji bespravnih objekata, donet krajem oktobra kao prvi podzakonski akt neophodan za primenu novog Zakona o planiranju i izgradnji, ovih dana pretrpeće prve izmene.
Damnjanović - Petrović kaže da su i sa postojećim tekstom opštine mogle da rade na predmetima legalizacije i da je njima istekao rok za donošenje odluka kojima će na svojoj teritoriji moći građanima da olakšaju taj proces.
"Reč je o odlukama koliko rastojanje može da bude između stambenih objekata, kolika spratnost i drugim detaljima koji bi mogli da budu prepreka legalizaciji", napominje pomoćnica ministra i podseća da će u aktuelnom pravilniku prvo biti promenjen član 3 jer je tu reč o tehničkoj omašci.
Naime, u prvom stavu tog člana precizirano je da legalizaciji podležu objekti koji su stavljeni pod krov, urađena fasadna stolarija i gde je razvedena instalacija unutar zgrade. Zabunu je izazvao sledeći stav prema kome bi i građevine samo sa stubovima i krovom takođe mogli da se legalizuju, ali nam je objašnjeno da je greškom izostavljen uslov za to: da je nalog za zaustavljanje gradnje razlog zbog koga objekat ima nizak stepen završenosti.
U lokalnim samoupravama očekuju i da se još neke nedoumice reše izmenom pravilnika.
"Potrebno je da se još preciziraju uslovi za legalizaciju objekata u zaštićenim prirodnim dobrima, kao i za porodične kuće veće od 150 kvadrata, za četvorospratnice ili zgrade više od 22 metra. Takođe, potrebno je da se utvrdi procedura za konverziju sadašnjeg prava korišćenja zemljišta na kome je izgrađena kuća u pravo svojine, ali je to moguće uraditi i naknadno, posle procedure legalizacije", kaže Enisa Agović Hoti, sekretar Sekretarijata za urbanizam, građevinske, stambene i komunalne poslove i saobraćaj u Pančevu.
Ona dodaje da se u primeni novog Zakona o planiranju i gradnji, na terenu javio i problem saglasnosti za gradnju na parcelama koje imaju više vlasnika. Međutim, povodom tog pitanja Vrhovni sud je razrešio dilemu i u slučaju da se suvlasnici nisu protivili tokom gradnje, njihovo osporavanje u procesu legalizacije sud smatra zloupotrebom prava.
|
Rok za završetak izgradnje Pomoćnik ministra životne sredine i prostornog planiranja Aleksandra Damnjanović-Petrović naglašava da ranije nije bio predviđen rok za završetak objekta, zbog čega na teritoriji zemlje, a posebno u Beogradu postoji veliki broj započetih, a nezavršenih građevina. „Činjenica je da lokalna samouprava trpi štetu zbog takvih „kostura" jer ne samo da ruže grad nego su i opštinski budžeti uskraćeni za naplatu poreza na imovinu. Postojeće stanje pokušaće da poprave poreske mere, ali ubuduće će investitor imati ne samo rok za početak nego i za završetak gradnje, čije prekoračenje će povlačiti prekršajnu odgovornost i novčanu kaznu", kaže ona. |
