Da li će biti građen gasovod koji bi gas dopremao do potrošača u Evropi, uključujući i zemlje Balkana, i kada, kojom bi trasom išao i preko kojih zemalja, koje bi zemlje zaobišao, s kojim bi se pravilima usaglasio, a s kojim ne bi bio ili neće biti usaglašen – teme su o kojima se, slobodno se može reći, razgovara predugo. I još uvek se razgovara, a nijedan od gasovoda o kojima se priča ili pričalo, nije ni započet i pitanje je i kada će biti.
Nepoznanica je mnogo, ali ima i izvesnih stvari, a to je da je potrošačima u Evropi gas potreban i da se očekuje rast potrošnje te da za sada u Evropi nema alternative ruskom gasu. Takođe, zna se i da Rusija planira da obustavi tranzit gasa preko Ukrajine i da bi to trebalo da se desi 2019. godine. Dakle, ostalo je samo tri godine da se izgradi neki gasovod koji bi dopremao gas iz Rusije ka Evropi. Ne treba ni govoriti o tome koliko bi eventualni prekid transporta gasa preko Ukrajine imao negativnih posledica za zemlje jugoistočne Evrope jer se mnoge tim energentom snabdevaju samo tim pravcem, a u toj poziciji je i Srbija.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
Naravno, priča o izgradnji gasovoda, transportu gasa, trasama i količinama tog energenta nije samo ekonomska, i mnogo je interesa koji se prepliću. I to traje već godinama pa je, po svemu sudeći, sve manje zemalja kroz koje bi eventualno mogao prolaziti gasovod, ako ga uopšte bude, a nedostajaće i imena za taj gasni infrastrukturni objekat. Naime, nakon odustajanja od izgradanje gasovoda „Južni tok”, govorilo se o „Turskom toku”, potom o gasovodu „Tesla”, a sada se pojavila priča i o „Bugarskom toku” i gasnom skladištu /čvorištu/ distributivnom centru „Balkan”, koje bi, naravno, bilo u Bugraskoj.
Da li će taj poslednji predlog biti prihvaćen za sada je još rano govoriti, mada je Bugarska i te kako zainteresovana da se to desi. I dok je bugarski premijer Bojko Borisov rekao da će Sofija učiniti sve da Bugarski tok uvrsti u prioritetne projekte Evropske komisije, portparolka evropskog komesara za energetiku Arijasa Kanjetea Ana-Kaisa Itkonen rekla je da o tome ništa ne može da kaže, a nezvanično se može čuti da EK tek treba sve temeljno da analizira i proceni i od Sofije i zvanično dobije informacije o pripremama za Bugarski tok.
Potpuno je jasno da će Bugarska snažno podržati ideju o „Bugarskom toku” jer bi to značajno poboljšalo poziciju te zemlje na energetskoj mapi. Međutim, kako je nedavno rekao predsednik Udruženja za gas Srbije Vojsilav Vuletić, i pored toga što je razumljivo da Bugarska pokušava da dobije zeleno svetlo za taj projekat, distributivni centar „Balkan” je zapravo samo želja da se u Bugarsku dopremi gas iz više pravaca i da se, onda, distribuira u Evropu te da se na tom tranzitu, kao i zbog smeštaja gasa, ostvari profit.
„Bugarski tok“
Projekat „Bugarski tok“ podrazumeva da taj gasovod delom bude priključen na već izgrađenu infrastrukturu „Južnog toka”, a ceo pothvat predviđa dovođenje deset milijardi kubnih metara ruskog gasa, kao i gasa iz Azerbejdžana i bugarskih i rumunskih izvora u veliko skladište i čvor „Balkan” kod crnomorske luke Varna. Iz tog distributivnog centra gas bi se tarnsportovao do Srbije, Mađarske, Slovenije, Italije.
