Obaveza postavljanja profesionalaca za posao upravnika zgrada, predviđena novim zakonom o stanovanju, biće dodatno razmotrena, kažu za „Danas“ u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Ovim zakonom, koji bi, kako je najavljeno trebalo da bude usvojen do kraja godine, planirano je uvođenje profesionalne uprave, što je predlog koji je podigao i najviše prašine kada se tekst pojavio u javnosti. Nakon što je završena javna rasprava o tekstu ovog zakona, moguće je da će obaveza uvođenja upravnika biti ukinuta.
Naime, zakon trenutno predviđa postavljanje profesionalnog upravnika u zgradama, što nije potpuno novo u Srbiji. U zgradama koje imaju više od pet zasebnih celina, moraće da postoji skupština stanara. Profesionalni upravnik uvodi se tamo gde to odluči stambena zajednica, u zgradama sa više od 30 stanova i tamo gde stanari ne mogu šest meseci da se dogovore oko uprave.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
- Profesionalnog upravnika može svojom voljom izabrati svaka stambena zajednica, a obavezan je za veće zgrade zbog obimnosti posla i velike površine zajedničkih delova zgrade – kažu u Ministarstvo građevine.
Prinudno će se uvesti kod onih koji, kako ističu u Ministarstvu, ne žele da organizuju skupštinu stanara i izaberu upravnike iz svojih redova.
- Dosadašnja praksa je pokazala da to stanarima neće povećati troškove za upravljanje zgradom, uzimajući podatke o cenama profesionalnog upravljanja koje postoje danas, dok prema predloženom nacrtu zakona i upravnici koji nisu profesionalci imaju pravo na naknadu, te time otpada argument o drastično skupljem održavanju zgrada kod profesionalnog upravljanja – odgovor je Ministarstva na zamerke da bi to moglo da značajnije poveća troškove stanarima.
Oni navode i primer „Gradskog stambenog preduzeća“, koje prema trenutno važećim propisima, predstavlja vid profesionalnog upravljanja zgradom. Prema podacima za područje užeg dela Beograda, u zgradama sa više vlasnika postoji oko 400.000 stanova, a „Gradsko stambeno“ ima sklopljen ugovor sa više od 13.000 zgrada, u kojima se nalazi 260.000 stanova.
- To znači da je u ovom trenutku, bez obzira na broj stanova u zgradi, većina stanara poslove održavanja poverila pravnom licu koje, prema sada važećim propisima, jeste profesionalni upravnik – napominju u Ministarstvu. Cena održavanja zgrade sa liftom, prema podacima iz 2014. godine za zgradu koja ima 30 stanova prosečne površine 50 kvadratnih metara, iznosi oko 400 dinara po stanu a dodatni iznos se izdvaja na čišćenje zgrada. Kao plus ovakvom rešenju, Ministarstvo izdvaja i to što će profesionalac na mestu upravnika zgrade, morati da obezbedi stanarima da 24 sata dnevno mogu da prijave kvar, što nije slučaj sa onima koji sada obavljaju taj posao.
Novim zakonom, odnosno tekstom zakona, koji bi najkasnije do kraja godine trebalo usvojiti, nisu bili zadovoljni pre početka javne rasprave ni u udruženjima podstanara. Njihova glavna primedba odnosila se na to da novi zakon ne predviđa ništa za stanodavce, kao ni zakupce, i da čak ne postoji ni „ono malo prava“ koja su imali po starom, odnosno trenutno aktuelnom Zakonu o stanovanju. Sve što se tiče odnosa na relaciji stanodavac-podstanar, prebacuje se na Zakon o obligacionom odnosima, dok pojedine odredbe, poput one kojom se otkazni rok smanjuje sa 90 na osam dana, nikako ne idu u prilog zakupcima. Udruženja podstanara su, kako kažu, predloge za izmene zakona predali, a Ministarstvo je još ranije reklo da će uzeti sve u obzir, kao i da bi eventualno u nacrtu novog zakona mogao da se propiše duži otkazni rok od onog koji je propisan Zakonom o obligacionim odnosima. Međutim, šta će od svega ovoga biti usvojeno, a šta ne, znaće se tek kad tekst zakona dođe na skupštinsku raspravu, potom i glasanje.
