Kada bi se pitali umetnici i majstori unutrašnjost Hrama svetog Save bi se već uveliko ukrašavala mozaicima. Sve je, nažalost, vezano za komplikovanu proceduru kroz koju je neophodno da prođu već dogovoreni poslovi. Poklon ruske države, vredan 30 miliona evra, nije sporan – ostaje, kako je posle posete predsednika Rusije Vladimira Putina obećano. Ništa nije sporno ni što se tiče srpske države i crkve, ali posao odlažu raznorazni ugovori, izrade projekata i njihovo usvajanje.
Hram Svetog Save (www.pixabay.com)
Oglas
To je za „Novosti“ objasnila i Ljubov Glebova Nikolajevna, direktorka Federalne agencije Ruske Federacije „Rosotrudničestvo“, kojoj je superviziju radova lično poverio Putin, tokom nedavnog obilaska Hrama. Ona se u Beogradu sastala sa šefom države Tomislavom Nikolićem, ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem i patrijarhom srpskim Irinejom.
- Za ovaj posao dobili smo podršku ne samo kompanija u Rusiji, već i onih koje posluju u Srbiji – kazala je Nikolajevna. - Pristupićemo ozbiljno radovima, jer je to velika čast, poverenje koje obavezuje, posao koji je više od međunarodnog značaja.
Ako se sve bude odvijalo po planu, oko 17.000 kvadrata betona unutrašnjosti najveće crkve na Balkanu do 2022. prekriće mozaički „tepisi“ sazidani od miliona komadića kamena i stakla. Prva faza projekta, koja obuhvata izradu mozaika u kupoli, potkupolnoj galeriji i oltarskom prostoru, biće završena do 2019. kada se navršava 800 godina autokefalnosti srpske crkve.
- Ta godina je od posebnog značaja – kaže protoneimar prof. dr Vojislav Milovanović. - Zbog složene procedure prva faza traje duže.
Naša ekipa uradila je projektni zadatak, koji je poslat u Rusiju. Kada umetnici koji su dobili ovaj posao završe projekat, proći će rusku, pa kontrolu naše komisije. Radovi će početi tek kada se svi usaglase.
- Uvek postoji mogućnost da će biti potrebne neke ispravke – kaže arhitekta Dragomir Acović, član Komisije za izgradnju Hrama. - Bolje je da se sve pažljivo pripremi, nego da se greške dogode kad bude kasno za njihove ispravke.
U izradi mozaika učestvovaće više od 300 mozaičara iz Rusije i Belorusije, iz ruske Akademije umetnosti i umetničke radionice iz Minska. Radovima rukovodi čuveni ruski freskopisac i ikonopisac Nikolaj Aleksandrovič Muhin. Srpski umetnici daće svoj doprinos u ukrašavanju hrama.
Unutrašnja dekoracija pratiće tradicionalnu školu srpsko-vizantijskog stila, bez upliva modernizma. Ovaj stil blizak je i ruskim umetnicima koji ga godinama primenjuju obnavljajući hramove u svojoj zemlji.
Pod svodovima će se naći 572 svetitelja, među kojima i najvažniji duhovnici ruskog, gruzijskog, bugarskog, grčkog i rumunskog naroda. Neimari će imati izuzetno težak zadatak da pod svodovima ogromne svetinje, kamenčić po kamenčić, predstave istoriju srpske crkve, ali i hrišćanstva u celini. Biće kruto poštovano pravilo vizantijske perspektive, a svetitelji će biti prikazani shodno vremenu u kome su živeli. Unutrašnjošću Hrama dominiraće efekat „meke“ žute boje, koja će preovlađivati na pozadini. To će biti postignuto ugradnjom zlatnih listića između kockica mozaika.
