Kragujevac, u kome je najveći srpski izvoznik „Fijat-Krajsler“, a u blizini tog grada i kompanija „Jura“ koja je među najvećim šumadijskim izvoznicima, nije na putničkoj i železničkoj mreži zapadnog Balkana zbog odluka nadležnih u Republici i neaktivnosti gradskih stručnih službi.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
To tvrdi član gradskog veća za prostorno planiranje, urbanizam i izgradnju Veroljub Trifunović koji je za „Tanjug“ rekao „da ta vest proizilazi iz činjenice da u projektima koje je Republika prošle godine objavila kao prioritetnim u putnoj i železničkoj infstrukturi, nema nigde Kragujevca“.
- Kragujevca nema među 55 objekata čija je izgradnja u toku, kao i među 130 objekata čije je aktiviranje najavilo resorno ministarstvo, a čija je ukupna vrednost oko 15 milijardi evra, što je otprilike, malo manje od polovine našeg bruto domaćeg proizvoda – rekao je Trifunović.
On je naveo da je postojao projekat za prugu koja prolazi kroz Kragujevac, ali da te deonice sada nema.
- Bila je u planu pruga Lapovo-Kraljevo-Kosovska Mitrovica-Skoplje, koja prolazi kroz Kragujevac, ali kasnijim merama Vlade i predlogom mreže zapadnog Balkana, ta deonica nije obuhvaćena, već je ušla trasa Kruševac-Kraljevo prema jugu, Mitrovici i Skoplju. U takvoj situaciji Kragujevac, u ovom trenutku, nema nijedan aktivan projekat koji ga povezuje sa širim okruženjem, znači Republikom, sa susednim zemljama i sa svetom – rekao je Trifunović.
Ocenjujući da je ta situacija neodrživa jer je Kragujevac veliki grad, Trifunović je podsetio da je u njemu najveći srpski izvoznik i uvoznik, kompanija „Fijat-Krajsler“, a u blizini je opština Rača u kojoj je kompanija „Jura“, te da je lako dokazati da četvrti grad u zemlji mora da bude obezbeđen i odgovarajućom infrastrukturom.
Naglašavajući da se novo gradsko veće, čiji su članovi na toj dužnosti od oktobra prošle godine sada našlo u situaciji da su obustavljeni i oni projekti koji su bili u toku, Trifunović je rekao da je reč o auto-putu prema Batočini, ulici Internacionalnih brigada prema Topoli, kao i da u Železnici ništa nije ni započeto, iako vozovi idu kroz grad.
Reč je, inače, o projektima, za koje se, svojevremeno Vlada Srbije obavezala strateškim ugovorom sa kompanijom „Fijat“.
Prema rečima Trifunovića, nastala situacija je posledica nekativnosti i Grada jer, kako je rekao, Republika planira i finansira objekte, ali grad mora da traži ono što mu je neophodno.
- Druga stvar, zbog čega je došlo do ovoga, jeste da je novim prostornim planom Srbije, urađenim 2010. godine, Kragujevac izgubio status koji je imao u prethodnom planu, kada je bio u rangu sa Nišom, Novim Sadom, Prištinom, odmah iza Beograda. Takvi centri se ne zaobilaze, jer su to centri od internacionalnog značaja. Iz nekih razloga obrađivači tog plana, Kragujevac su pomerili kategoriju niže i on je ušao u grupu gradova koji mu ne pripadaju – podsetio je Trifunović.
On je dodao da taj prostorni plan predviđa mogućnost samo za Kragujevac, da može da promeni status.
- Prva stvar koju treba uraditi jeste da Kragujevac uđe u taj rang u prostornom planu i da paralelno s tim neki od objekata koji prolaze kroz Kragujevac uđu u mrežu zapadnog Balkana, i da se radi na operativnim tačkama, kao što su izgradnja autoputa prema Batočini i priprema dokumentacije za obe obilaznice – rekao je Trifunović.
On je dodao da je problem i to što grad nije na vreme uradio planove i projekte i što nema dokumentacije.
- Izgubili smo jedan dug period u pripremi za izgradnju objekata. Prema tome, najkraće rečeno, ne očekujem negativan odgovor iz Vlade. Očekujem da će se stvari pozitivno razvijati, a i na nama je da to ubrzamo najviše što možemo – rekao je Trifunović.
On je podsetio da je tim povodom nedavno delegacija grada imala sastanak s potpredsednicom Vlade Zoranom Mihajlović, koja je podelila zadatke resorima koje vodi, te da Kragujevac očekuje pozitivan odgovor.
