„Srbija mora mnogo da povede računa o potrošnji energije, jer troši više od duplo energije nego druge zemlje ’Evropske organizacije za ekonomsku saradnju’ (OECD)“, rekla je Šindlbek „FoNetu“ na otvaranju Međunarodnog sajma RENEXPO u Belekspo centru.
- Vlada Srbije je donela Akcioni plan za energetsku efikasnost kojim je propisala da do 2018. potrošnju energije smanji za devet odsto – ukazala je ona.
Oglas
Prema njenim rečima, Srbija se obavezala da u istom periodu poveća udeo energije iz obnovljivih izvora sa 20 na 27 odsto. Evropska unija (EU) je zacrtala cilj da smanji potrošnju energije za 20 odsto do 2020. godine.
Šef Odseka za energetsku efikasnost Ministarstva rudarstva i energetike, Antonela Solujić, izjavila je „FoNetu“ da Srbija u poređenju sa zemljama okruženja utroši dva do tri puta više energije po jedinici BDP, a četiri do pet puta više od članica EU, tako da itekako mora da radi na efikasnijoj potrpošnji energije.
Ona je istakla da obaveze Srbije za sad proističu iz Ugovora o energetskoj zajednici i da je, po evropskoj direktivi, obavezna da do 2018. smanji potrošnju finalne energije za devet procenata, odnosno jedan odsto godišnje.
U okviru Projekta koji GIZ sprovodi od 2008, radi se na podizanju svesti u nadležnim organima o značaju energetske efikasnosti.
Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo građevine i infrastrukture treba da razviju propise u toj oblasti, uz obračun ulaganja i ušteda, a urađene su i tipologije objekata i sprovedena obuka za licenciranje inženjera za energetsku efikasnost.
Predsednik „Inženjerske komore Srbije“ i potpredsednik „Evropske inženjerske komore“, Dragoslav Šumarac, izjavio je „FoNetu“ da je „Komora“ izvršila obuku inženjera za oblast energetske efikasnosti. Od 2012. godine obuku je završilo njih 2.000, a 1.400 inženjera položilo je stručni ispit i dobilo je licence, čime je struka obezbedila kadrove.
- To je dovoljno za Srbiju, koja ima 3,5 miliona građevinskih objekata – ocenio je Šumarac.
Prema njegovim rečima, do sada je u Srbiji dodeljeno oko 500 energetskih pasoša za privatne i javne zgrade, jer se više ne može dobiti upotrebna dozvola bez tog dokumenta, što investitori dobro znaju.
Pomoćnik direktora proizvodnje JP „Beogradske elektrane“ Petar Vasiljević rekao je da je to preduzeće 2001. počelo modernizaciju sistema za efikasnost.
- Za 10 godina, uz ulaganja 100 miliona evra, podigli smo energetsku efikasnost za 10 odsto, smanjili gibitke u proizvodnji i distribuciji, na čemu štedimo 15 miliona godišnje – rekao je on. - Na taj način obezbedili smo potrošačima, vlasnicima 320.000 stanova i 4.000 lokala, da cena kilovat časa toplotne energije bude efiksanija, uz manji trošak.
Šef Odseka za energetsku efikasnost Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Jasminka Pavlović rekla je da u Srbiji ubuduće ni jedan objekat neće biti bez građevinske dozvole, ali ni bez energetskog pasoša.
Na otvaranju sajma RENEXPO četiri opštine – Kučevo, Pirot, Kraljevo i Vrbas – predstavili su rezultate GIZ projekta o energetski efikasnijim školama, ambulantama i javnim zgradama u tim opštinama.
