Tačnih podataka o broju bespravnih objekata u Republici Srpskoj nema, a procene su da ih je više od 80.000. Banjaluka ima najveći broj takvih objekata, a treba napomenuti da postoje čitava izbeglička naselja koja su bespravno izgrađena u pojedinim lokalnim zajednicama poput Prijedora, Zvornika, Kotor Varoši, gde je tim kategorijama građana dodeljeno državno zemljište bez naknade na kojem su izgradili svoje objekte bez građevinskih dozvola.
- Sad je problem rešavanja i upisa vlasništva nad zemljištem, što je uslov da bi se takvi objekti legalizovali, ali najvažnije je da se do isteka roka podnese zahtev, a onda postupak može da traje sve dok se ne ispune uslovi za legalizaciju – kaže u intervju za „Novosti“ Srebrenka Golić, ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju.
Oglas
Do kada je rok za podnošenje zahteva za legalizaciju?
- Rok je 24. maj ove godine. Oni koji ne podnesu zahtev, ostaju bez pravne zaštite koju su imali u dvogodišnjem roku određenom za podnošenje zahteva. Posle isteka roka, nadležni urbanističko-građevinski inspektori u svakom trenutku će moći, na nečiju prijavu, ili postupajući po službenoj dužnosti, da pokrenu postupak rušenja bespravno izgrađenog objekta za koji nije podnesen zahtev za legalizaciju.
Šta će biti sa onima koji podnesu zahtev?
- Za objekat za koji je podnet zahtev za legalizaciju ne može izvršiti rešenje o rušenju, sve dok se pravosnažno ne završi postupak legalizacije. Naravno, ne može se reći ni da će biti organizovanih aktivnosti na rušenju objekata za koje nisu podneti zahtevi, ali za svaki objekat za koji nije podnesen zahtev se, u svako vreme i od bilo koga, može pokrenuti postupak uklanjanja, a da vlasnik nema mogućnost da ga onda legalizuje, niti nadležni organ ima pravni osnov da zaštiti takav objekat.
Postoji li procena koliko će novca „leći“ u budžet posle legalizacije?
- Da bi se mogla napraviti realna procena sredstava koja bi lokalne zajednice dobile od legalizacije, morao bi se znati broj objekata i njihova površina. U svakom slučaju radi se o više stotina miliona KM za koja su uskraćeni budžeti lokalnih zajednica, a samim tim i stepen izgrađenosti komunalne infrastrukture i komunalnog opremanja.
Planirali ste i olakšice za ovaj proces, ali je Ustavni sud RS proglasio takva zakonska rešenja neustavnim?
- Ove olakšice su bile izuzetno povoljne i stimulativne za određene socijalne kategorije boraca i porodica poginulih i nestalih boraca i ratnih vojnih invalida, izbeglica i raseljenih. Zbir popusta iznosio je i do 80 odsto od izračunate naknade, uz mogućnost plaćanja u mesečnim ratama i obveznicama RS izdatim za materijalnu i nematerijalnu štetu. Porodice poginulih boraca i ratni vojni invalidi 1. i 2. kategorije i najteži civilni invalidi bili su oslobođeni plaćanja naknade za legalizaciju pod uslovima propisanim Zakonom o uređenju prostora i građenju.
Međutim, odlukom Ustavnog suda Republike Srpske ove odredbe su proglašene neustavnim, tako da se sada legalizacija sprovodi pod istim finansijskim uslovima kao i kod izgradnje novog objekta. Međutim, na snazi su i dalje ostale brojne olakšice u pogledu obima i sadržaja tehničke dokumentacije koje su predviđene u zavisnosti od veličine i stepena završenosti bespravno sagrađenog objekta.
Opštine određuju cene
Ministarstvo ne može direktno da utiče na cenu i troškove legalizacije, ali je kao obrađivač Zakona o uređenju prostora i građenju predvidelo brojne olakšice za načine plaćanja i umanjenja izračunate naknade za legalizaciju. Osnov naknade za legalizaciju utvrđuju lokalne zajednice u svojim odlukama za uređenje prostora i građevinsko zemljište i na to ovo ministarstvo ne može da utiče jer se radi o prihodima lokalnih zajednica.
Rušenje
Pretpostavke su da će najveći broj objekata moći da bude trajno legalizovan, ali zbog niza okolnosti biće i onih objekata koji se neće moći legalizovati i koji će u određenom vremenu morati da budu uklonjeni kad postanu smetnja i prepreka planiranoj izgradnji - kaže Srebrenka Golić.
