Potpredsednik Vlade Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović u intervjuu za „Telegraf.rs“ otkriva planove njenog resora, kako i na koji način će se podići na zdrave noge građevina u Srbiji i na koji način će donešeni podzakonski akti, a u sklopu Zakona o planiranju i izgradnji u toj nameri doprineti.
Podsetimo, Izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji usvojene su 8. decembra 2014. godine, a rok za usvajanje podzakonskih akata bio je 15. februar. Da li je sve urađeno, kao što je najavljivano i kako će ovaj pravni akt pomoći srpskoj građevini objašnjava ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.
Oglas
Navršio se zakonski rok za donošenje podzakonskih akata na Zakon o planiranju, da li je sve prošlo u planiranim okvirima, tačnije da li su ispoštovani svi rokovi?
Kako smo i najavili, sva podzakonska akta usvojena su u predviđenom roku, do 15. februara. Ovaj zakon je primer uspešnog partnerstva između države, međunarodnih i nevladinih organizacija, kao što su USAID i NALED, i lokalnih samouprava. Zajedno smo radili na njegovoj pripremi, a sprovedena je kompletna javna rasprava i sada tu saradnju nastavljamo i u implementaciji, pripremajući gradove i opštine da primenjuju zakon na terenu. Ovaj zakon je primer da je moguće napraviti efikasnu saradnju države sa lokalnim samoupravama.
Kada će konačno zaživeti Zakon, pa da kažemo da se u Srbiji građevinske dozvole dobijaju za 28 dana i da je to stalna praksa?
Neke opštine već sada izdaju dozvole za pet ili deset dana, a cilj je da od 1. marta sve lokalne samouprave budu spremne da primenjuju zakon i podzakonska akta. Tim Ministarstva zajedno sa Stalnom konferencijom gradova i opština, predstavnicima NALED-a i USAID-aveć nekoliko nedelja radi na edukaciji ljudi iz lokalnih samouprava, kako bi od 1. marta bili spremni da u potpunosti primenjuju zakon. Naravno da je moguće da bude negde i teškoća, jer nije lako odjednom promeniti način i stil rada, ma koliko to bilo zakonom propisano. Međutim, nećemo pustiti da opštine budu same u tom poslu, već smo tu da zajedno radimo.
Dokle se stiglo sa izradom elektronskog izdavanja građevinske dozvole?
Izdavanje dozvola za manje od mesec dana i objedinjena procedura jeste prvi korak ka elektronskoj dozvoli, koja će biti izdavana do kraja godine.
Da li će se konačno sva dokumentacija za gradnju moći izvaditi na samo jednom šalteru?
Postupak pribavljanja dokumentacije za gradnju će se sprovoditi u objedinjenoj proceduri, što znači da će na jednom mestu moći da se završi sve – od dobijanja lokacijskih uslova do izdavanja upotrebne dozvole. Za razliku od ranijeg perioda, kad su investitori obijali pragove državnih institucija prikupljajući potvrde i dokumentaciju, sada će država preuzeti na sebe taj posao kako bi olakšala investitorima. Sa novim zakonom, očekujem da Srbija napreduje za najmanje 50 mesta na Doing business listi „Svetske banke“.
Šta je sa pitanjem konverzije prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, koje nije regulisano ovim zakonom i kada će ono biti rešeno?
Kad smo krajem prošle godine donosili zakon, želeli smo da skraćene procedure za izdavanje dozvola zažive odmah, a to ne bi bilo moguće da smo čekali da se reši i pitanje konverzije. Novi zakon o konverziji uz naknadu je u pripremi. Kad lokalne samouprave dostave podatke o imovini a naročito građevinskom zemljištu, koji su od njih traženi, na osnovu tih podataka, kao i podataka Agencije za restituciju, biće urađena ekonomska analiza i u zavisnosti od rezultata biće predloženo rešenje koje mora biti održivo i povoljno za državu.
Šta će celokupni Zakon o planiranju i izgradnji značiti za građevinsku industriju u Srbiji?
Zadatak svih nas, Vlade, građevinskih kompanija, gradova i opština, je da učinimo sve da povećamo učešće građevinske industrije u BDP-u, odnosno da stvorimo uslove da građevinarstvo oživi. Zakon o planiranju i izgradnji je, zajedno sa belim i crnim listama koje smo predstavili krajem prošle godine, preduslov za oživljavanje građevinske industrije u Srbiji. Sa kraćim i jednostavnijim procedurama izdavanja dozvola, uređenim tržištem i efikasnijom realizacijom projekata, zdravi deo građevinske operative moći će da stane na noge i država će ih u tome podržati.
Trenutno, građevinska industrija učestvuje u BDP sa svega četiri procenta, što je manje i od pojedinih zemalja u regionu.
Kakvu će nadležnost imati opštine i lokalne samouprave u izdavanju građevinskih dozvola?
Lokalne samouprave će imati ključnu ulogu u primeni zakona, s obzirom da, prema nadležnosti, upravo oni izdaju najveći broj građevinskih dozvola. Opštine neće imati materijalnih izdataka za uvođenje e-uprave, jer je planirano da Ministarstvo isporuči softver svim opštinama, a njihovi zaposleni imaće tokom cele godine obuke za primenu objedinjene procedure i izdavanje dozvola.
Opštine će se praktično takmičiti između sebe, jer investitori neće ići u lokalne samouprave koje su ostale trome u izdavanju dozvola, već će ići tamo gde ne samo da se primenjuje objedinjena procedura, već se i radi bolje od proseka.
