„Fakultet tehničkih nauka“ (FTN) u Novom Sadu je sinonim za kvalitet „pametnih kuća“ izjavili su „Tanjugu“, vanredni profesor na Odseku za automatiku, geomatiku i upravljanje sistemima novosadskog Departmana za računarstvo i automatiku Velimir Čongradac i profesor Zoran Jeličić šef katedre na tom Odseku novosadskog FTN-a.
„Pametne kuće“ su kako objašnjavaju pravi primer kako naučni rad na fakultetu može da doprinese razvoju neke proizvodne oblasti, energetskoj efikasnosti ali i poboljšanju kvaliteta života.
Profesor Čongradac koji je i vlasnik Kompanije „ION Solutions“ kaže da ta kompanija, koja se bavi proizvodnjom sistema za upravljanje „pametnim kućama“, u praksi inplementira naučna dostignuća iz automatike i upravljanja sistemima, oblasti u kojima novosadski FTN spada u red najcenjenijih u Evropi.
- Veza naše kompanije i „Fakulteta tehničkih nauka“ je ostavila rezultate i na naš rad. Svi sistemi koje integrišemo su opremljeni najsavremenijim algoritmima baziranim na veštačkoj inteligenciji, na tzv. fazi logici, što obezbeđuje generisanje dodatnih ušteda kod „pametnih kuća“ i to je ono što naše sisteme za upravljanje takvim kućama izdvaja od konkurentskih jer nudimo dodatne uštede – rekao je Čongradac.
Po njegovim rečima kao rezultat takve saradnje sa FTN-om i inplementacije naučnih saznanja i dostignuća, rad i proizvodi kompanije „ION Solutions“ su verifikovani kroz najveće evropske projekte koji su finansirani od strane Evropske komisije.
Među projektima koji su već realizovani Čongradac je izdvojio pilot projekat koji je bio pod „Filipsovom“ koordinacijom i u kome je akcenat bio na podizanju energetske efikasnosti u bolnicama, a među primerima je zgrada Urgentnog centra Kliničkog centra Vojvodine koju je automatizovao „ION Solutions“.
Prema njegovim rečima u toku je realizacija projekta vrednog 5,5 miliona evra koji se radi u koordinaciji sa partnerom – španskom kompanijom „Ferovijal“. Prezentacija tog projekta zakazana je za 5. februar u Novom Sadu, prisustvovaće joj predstavnici Evropske komisije, a akcenat je na primeni različitih algoritama sa ciljem podizanja energetske efikasnosti.
Na pitanje šta je u stvari „pametna kuća“, profesor Čongradac kaže da bi to trebalo da bude sistem koji će sa jedne strane olakšati život ljudima u nekom objektu, a sa druge strane sistem koji treba da generiše neke uštede.
- Tu imamo kombinaciju olakšanog života gde ne morate da ustajete da isključujete rasvetu jer se ona sama prilagođava prema nivou svetla, roletne se same dižu i spuštaju prema izlasku i zalasku sunca, a sa druge strane nemate potrebu da vodite računa da li će se neka soba grejati ili hladiti kada nema nikog u njoj, već će sam sistem gledati da uštedi energiju na svim podsistemima koji su deo neke 'pametne kuće', odnosno vodiće računa da li i kada treba da upali klima uređaj, bojler ili bilo šta drugo – objašnjava Čongradac.
Od više od 800 „pametnih“ objekata koje je integrisala njegova kompanija, Čongradac je kao karakteristična izdvojio tri, a to su: „Urgentni centar“ u Novom Sadu, Telenorov „Data centar“ u Beogradu i upravna zgrada firme „Elektro-vat“ u Čačku.
„Urgentni centar“ u Novom Sadu po svom nivou energetske sfikasnosti i automatizaciji spada u sam svetski vrh kada je reč o bolnicama, što je, kako je kazao Čongradac, potvrđeno kroz najveće evropske projekte.
Telenorov „Data centar“ je interesantan sa aspekta bezbednosti, a to je po Čongradcu, nešto što se može realizovati isključivo dobrom automatizacijom.
- Upravna zgrada firme „Elektro-vat“ iz Čačka predstavlja prvu zgradu „energetske nule“ u Srbiji. To je zgrada koja ima i proizvodnju električne energije solarnim panelima i prodaju po povlašćenim cenama. U kombinaciji geotermije, odnosno toplotnih pumpi sa solarnim panelima i kompletne automatizacije uspeli smo da postignemo da taj objekat dovedemo do „energetske nule“, čak u nekim mesecima, što se tiče ukupnog bilansa, taj objekat zarađuje – istakao je Čongradac.
Sistem za automatsko upravljanje „pametnim kućama“, po rečima Čongradca, u ukupnoj ceni objekta učestvuje sa svega tri procenta, i kako je naglasio, taj sistem će sigurno posle nekog perioda od pet do sedam godina početi da zarađuje, odnosno sam će sebe isplatiti i počeće da donosi zaradu. Uštede koje taj sistem može ostvariti kreću se od 15 do 35 procenata.
Čongradac je Tanjugu predstavio i softver za upravljanje „pametnim kućama“, koji se zove „Mađesta“ i koji je, kako je naglasio, proizvod isključivo srpske pameti. „Mađesta“ se globalno nudi u svetu, preveden je na osam svetskih jezika, a radi se o aplikaciji koja daje mogućnost kompletnog praćenja objekta uz pomoć mobilnog telefona.
Profesor Zoran Jeličić je istakao da se u oblasti „pametnih kuća“ stvorila dobra simbioza sva tri segmenta rada na fakultetu - obuke studenta, bavljenja naukom i saradnje sa privredom.
Zahtevi privrede su u toj oblasti, po Jeličićevim rečima, napravili rešenja koja se mogu meriti kao naučna, jer su publikovana u vodećim međunarodnim časopisima, realizovani su brojni međunarodni projekti iz te oblasti, a kada se tim znanjima dovoljno ovladalo, odnosno kad je kvalitet podignut na takav nivo, ta znanja su se spustila na nastavu i to i na osnovne i na master i na doktorske studije, kroz četiri - pet raznorodnih predmeta.
- Ti predmeti su manje-više usmereni na studentski program koji se zove računarstvo i automatika. Međutim mora se pomenuti da za potrebe studentskog programa biomedicina postoji predmet „Pametne kuće za osobe sa posebnim potrebama“, koji se bavi načinima kako projektovati i koje tehnologije upotrebiti, a koje su na nivou medicinskih tehnologija, da bi se pomoglo osobama sa posebnim potrebama u njihovom svakodnevnom životu – rekao je Jeličić.
On kaže da su sistemi za upravljanje „pametnim kućama“, u koje je uvedena oblast veštačke inteligencije, pravi primer koliko naučni rad na fakultetu kada se pravilno primeni u praksi može da doprinese razvoju neke proizvodne oblasti.
