Investitori koji su sazidali i prodali stanove na 970 lokacija širom grada, ali „Direkciji za građevinsko zemljište“ i dalje duguju 10,9 milijardi dinara na ime naknade za uređivanje zemljišta, moći će do kraja godine da potpišu reprogram dugovanja. Grad će im ponuditi da zaključe sudsko poravnanje i na 36 rata otplate dug sa kamatama. Uslov je da prilože garancijekako bi Direkcija naplatila potraživanja u slučaju da prekrše ugovor. Investitorima su već poslata pisma kojima ih „Direkcija“ obaveštava oovoj ponudi.
Beograd (Foto: Pixabay.com)
Oglas
- Ako utuženi investitori ne pristanu na sudsko poravnanje, „Direkcija“ će nastaviti da vodi sudske sporove protiv njih. Imena svih koji ne pristanu na sudsko poravnanje do Nove godine, iznosi njihovih dugovanja sa kamatama i fotografije zdanja koja grade ili su već podigli moći će da se vide na sajtu „Direkcije“ – kaže za „Politiku“ Branislav Popović, direktor „Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju grada“.
Pošto zakon ne propisuje da je uslov za dobijanje građevinske i upotrebne dozvole izmirivanje u celosti naknade za uređivanje zemljišta, investitori su tu „rupu u paragrafima“ vešto koristili. Dovoljno je bilo da zaključe ugovor sa „Direkcijom“ i prilože ga opštinskom, odnosno gradskom odeljenju koji izdaju dozvole za gradnju.
- Tih 970 investitora uglavnom su, pod izgovorom da nisu solventni, ugovore zaključivali tako da naknadu mogu da plate na 60 rata. Potom izmire nekoliko rata i prestanu da plaćaju, a stanove prodaju po tržišnoj ceni – objašnjava Popović.
Analiza „Direkcije“, čiji su službenici obišli svih 970 lokacija i napravili bazu podataka sa fotografijama sagrađenih objekata, pokazala je da su najveći dužnici graditelji koji su zidali na ekskluzivnim parcelama, gde je kvadrat i najskuplji – u Starom gradu, na Vračaru, Zvezdari i u centralnim delovima Palilule.
- To su solventni investitori i nisu poznati široj javnosti, niti su tajkuni – izričit je prvi čovek „Direkcije“.
Mnogi ulagači u gradnju nekretnina žale se da je naknada previsoka i da za taj novac ne dobijaju odgovarajuću infrastrukturu. I iz tog razloga prethodnih godina čak su i veliki investitori poput MPC-a gradu vraćali parcele. Popović, međutim, tvrdi da se na visinu naknade žale samo oni građevinski preduzimači koji ne umeju da posao dovedu do kraja. To potkrepljuje činjenicom da se čak 90 odsto ugovora sa „Direkcijom“ redovno namiruje.
Manje prikupljenog novca od naknade za uređivanje zemljišta ne znači samo slabiju infrastrukturnu opremljenost pojedinačne lokacije, nego i manje novih saobraćajnica, kanalizacione i vodovodne mreže, mostova, planskih dokumenata na celoj teritoriji grada. Zato će svim predsednicima opština sledeće nedelje biti predočena akcija koju pokreće „Direkcija“, kako bi se u nju uključili.
- Molićemo ih da ne izdaju upotrebne dozvole investitorima koji nisu platili sve obaveze prema „Direkciji“. Obavestićemo i katastar, kako dužnici ne bi mogli da uknjiže nepokretnost – naglašava Popović.
Registar investitora
Grad je predložio resornom ministarstvu da u novi zakon o planiranju i izgradnji uvede registar investitora, kaže Goran Vesić, gradski menadžer.
- U njemu ne bi bili samo podaci o izdatim dozvolama, nego bi se upisivali i svi inspekcijski prekršaji i sporovi koji se vode protiv nekog investitora. Češljanje takve baze podataka pomoglo bi onima koji tragaju za stanom da nađu sigurnijeg investitora – ističe Vesić.
