Konverzija bez naknade nad građevinskim zemljištem je rešenje koje bi odblokiralo mnoge investicije u Srbiji, smatraju u Američkoj privrednoj komori (AmCham) i ističu da zato to pitanje ne treba odlagati.
Američka komora, naime, smatra da bi bilo ispravno da se generalno ukine konverzija uz naknadu, odnosno da konverzija bez naknade bude u svim slučajevima kada su prava na zemljištu stečena u skladu sa ranije važećim propisima.
Oglas
Izuzetak bi, kažu, bio konverzija prava dugoročnog zakupa kada zakupnina nije plaćena unapred i u tom slučaju bi konverzija trebalo da bude uz naknadu koja bi bila jednaka iznosu zakupnine koji se duguje. Izuzetak bi, dodaju, još mogao da bude i za slučajeve kada je zemljište dodeljeno bez naknade do 2003. godine, a nije u međuvremenu privedeno nameni.
- Verujemo da bi se na ovaj način postupak konverzije mogao završiti u relativno jednostavnoj proceduri i razumnom roku – rekao je za „Tanjug“ predsedavajući Odbora za nepokretnosti u toj komori Đorđe Nikolić.
Nikolić smatra da bi pitanje konverzije moralo biti rešeno istovremeno sa donošenjem novog Zakona o planiranju i izgradnji, a ne posebnim zakonom koji je najavljen za iduću godinu.
Prema njegovim rečima, odlaganje resenja pitanja konverzije nece ubzati proces izdavanja građevinskih dozvola i pokazatelj je potencijalnim investitorima da država ne ume da reši ovaj problem. Nerešavanje tog problema, tvrde u AmCham-u, mogla bi biti dodatna potvrda investitorima da je pravni sistem u Srbiji neizvestan i da je nesigurno ulagati u tržište nekretnina.
- Stav AmCham-a jeste da treba dozvoliti konverziju bez naknade u svim slučajevima osim kada postoji dugoročni zakup za koji nije plaćena zakupnina u celosti i kada je zemljiste dodeljeno bez naknade do 2003. godine, a nije privedeno nameni do danas – naveo je Nikolić.
U svim ostalim slučajevima, kaže, trebalo bi sprovesti konveziju bez naknade, a naročito u slučajevima kada su investitori stekli pravo na zemljištu kupovinom kroz postupak stečaja ili firimi u privatizaciju.
Nikolić smatra da je mnogo vremena propušteno, a posebno što 2009. propisi vezano za konverziju nisu bili prakticno primenjivi a bivša vlast nije htela da prihvati da je sistem konverzije uz naknadu od pocetka pogrešno postavljen. Sada se, ističe, ne može naknadno kroz konverziju naplacivati zemljište, jer je svaki investitor koji je kupilo neko preduzeće, prilikom investicije imao u vidu i zemljište koje to preduzece koristi.
Država, objšnjava, kada je prodavala te firme znala je šta prodaje i kojim nepokretnostima te firme raspolazu.
- Što se tiče evropskih direktiva, meni nije poznato da postoje neki propisi na nivou EU koji regulišu pitanje konverzije i koji bi bili razlog da se pitanje konverzije zemljišta u Srbiji ne reguliše istovremeno sa donošenjem novog Zakona o planiranju i izgradnji – kaže Nikolić i dodaje da oni koji se pozivaju na evropsku regulativu verovatno misle na propise EU koji se odnose na ogranicenja pomoci koju drzava pruza privrednimsubjektima a sto je propisanom i nasim Zakonom o kontroli državne pomoći.
Taj propis se, međutim, ne odnosi na pitanje konverzije i ne utiče na mogućnost sprovođenja konverzije bez naknade.
Govoreći i konverziji i restituciji, Nikolić kaže da je greška što u Srbiji zakon o restituciji nije donet pre zakona o privatizaciji, kao i da je sada besmisleno uslovljavati zavrsetak konverzije procesom restitucije.
- Sada, 13 godina posle početka postupka privatizacije, kada je puno privrednih subjekata i uopšte državne imovine prodato, nažalost, nije moguće da ta ista imovina bude predmet naturalnog vraćanja – kaže Nikolić i dodaje da je jedini način da se u ovakvim slucajevima bivši vlasnici obeštete, kompenzacija države.
Povodom najave Ministastva građevinarstva, saobraćaja i infrastructure da će analizirati efekate konverzije kako bi država prelomila i donela odluku o rešenju tog pitanja tokom naredne godine, Nikolić kaze da nije upoznat sa tim šta bi to analiza trebalo da da sadrži I ko će je raditi.
- Mislim da neću pogrešiti ako kažem da skoro niko ko je trebalo da sprovede konverziju uz naknadu to nije uradio, a da su konkretni efekti ti da su blokirane brojne lokacije koje su mogle da budu predmet izgradnje – kaže Nikolić.
Kao primer naveo je Hrvatsku gde je konverzija je izvršena tako što je zakonom iz 1996. predviđeno da se, osim nekih retkih izuzetaka, pravo korišćenja na zemljištu automatski konvertuje u svojinu bez ikakve naknade. Slično predlaže i Srbiji.
