Potrebno investirati u energetsku efikasnost

15.10.2014. | Tanjug

Srbija energetski zavisi od uvoza, jer 30 odsto svojih potreba za energentima podmiruje kupovinom na stranim tržištima, zbog čega je neophodan rast investiranja u podizanje energetske efikasnosti poslovnih objekata, javnih zgrada i stanogradnje, rečeno je na panel diskusiji na Sajmu energetike 2014.

„Srbija uvozi 24 odsto prirodnog gasa, 52 odsto nafte i 14 odsto uglja, a u isto vreme troši dva do tri puta više energije po jedinici proizvoda nego zemlje regiona, i četiri do pet puta više energije od najrazvijenijih zemalja Evropske unije“, navela je šef odseka za unapređenje energetske efikasnosti Ministarstva rudarstva i energetike, Antonela Solujić.

- Opredeljenje Srbije je da razvija energetsku efikasnost na šta je obavezna i po međunarodnim ugovorima. Strategija razvoja energetike Srbije do 2030. podrazumeva uštede od devet odsto u odnosu na sadašnji nivo potrošnje – rekla je ona, na panelu u organizaciji Internet časopisa „Balkanmagazin“ i „Naftnom industrijom Srbije“ (NIS).

Uštede koje se ostvare ulaganjem u energetsku efikasnost, kako je objasnila, omogućavaju smanjenje budžetskih izdataka za nabavku energenata i time otvaraju perspektive razvoja drugih segmenata privrede

Solujić je napomenula da je država preuzela ulogu nosioca zakonodavnog i finansijskog uređenja oblasti energetske efikasnosti pre svega kroz donošenje odgovarajućih propisa koji se zasnivaju na relevantnim direktivama Evropske unije, kao i obezbeđivanjem fondova za ulaganje u podizanje nivoa znanja i investicionog ulaganja.

NIS se u okviru brojnih aktivnosti na poboljšanju energetske efikasnosti postrojenja i razvoja obnovljivih izvora energije, posebno fokusirala ne projekat izgradnje malih elektrana na naftnim i gasnim poljima, kao i korišćenju geotermalnih voda.

- U sistemu NIS-a trenutno radi pet elektrana sa ukupnom instalisanom snagom od oko 6,3 megavata (MW). U izgradnji su još četiri elektrane, čija je snaga oko 5MW, a u planu je gradnja još nekoliko postrojenja ukupne snage oko 20MW – rekao je zamenik direktora Bloka Energetika NIS, Igor Korać.

- Na taj način NIS rešava dva problema: iskorišćenje onih gasnih zaliha koje nemaju dovoljnu snagu za direktno uključivanje u naš gasni sistem, a sa druge strane stvara dodatnu električnu energiju – kazao je on, dodajući da je NIS na postojećim postrojenjima već proizveo oko 20 milionaKwh. - NIS svake godine, kako je istakao, povećava utrošak gasa za proizvodnju električne energije tako da ona sada iznosi oko 160 miliona kubnih metara.

On je najavio da NIS radi na izgradnji postrojenja za komrpimovani prirodni gas, kao i da bi do kraja godine kompanija trebalo da u Novom Sadu otvori jednu pumpu za prodaju tog energenta, a u 2015. će na pumpama Zmaj 2 i Žarkovo u Beogradu biti moguće kupiti taj gas. Korać je naglasio da NIS, osim što radi na boljem iskorišćavanju resursa i smanjenju utroška energije, nastoji i da smanji emisiju štetnih gasova.

- Dobar primer je kompanija INA u Hrvatskoj, koja zbog neusaglašenosti sa propisima EU o emisiji ugljendioksida plaća penale od milion evra. NIS želi da za nekoliko godina dođe do tog stepena kada neće ni jedan kubik gasa pustiti u atmosferu, niti će naše postrojenja negativno uticati na životnu sredinu – poručio je on.

Takođe je naveo da NIS veliku pažnju poklanja što većem iskorišćenju geotermalnih kapaciteta, i ta kompanija sada ima 75 takvih izvora od kojih je samo 12 aktivno a moglo bi biti njih 25.

- To samo pokazuje koliko je taj resurs neiskorišćen, jer u svakom trenutku NIS može da snabdeva potrošače toplom vodom iz 25 geotermalnih izvora. Naši najveći partneri u korišćenju ovog resursa su banje Kanjiža i Junaković, ali su naši kapaciteti takvi da možemo da snabdevamo brojne partnere – kazao je Korać.

Kako je objasnio, problem je to što su mnogi izvori daleko od urbanih sredina, pa za sada nisu ekonomski isplativi, ali je izrazio uverenje da će uz određene stimulacije u budućnosti biti zainteresovanih investitora.

Predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Maja Matejić predstavila je projekte koje je ta institucija podržala kako bi se unapredila energetska efikasnost u Srbiji, dok je Vladimir Božičković, profesor Mašinske škole u Pančevu predstavio projekat gradnje vetrogeneretora male snage koji su njegovi učenici napravili uz podršku kompanije NIS. Matejić je posebno naglasila posvećanost NIS-a kao velike kompanije unapređenju energetske efikasnosti.

- Najvažnije je da se energetska efikasnost posmatra kao ušteda u dobiti jer se jedino tako može iskazati interes nekoga da ulaše u to. NIS je dobar primer kako velike kompanije to rade, a one bi uz državu trebalo i da budu nosioci ovog velikog posla – istakla je Matejić.

 
Share |

Komentari: 0

Vezane kategorije


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
Denis 14.02.2020.
Molim vas za informaciju koja je cena izola...
Dejan 11.02.2020.
De se moze kupiti alat i materijali za ovaj...
Molan 08.02.2020.
cena vakum lifta ,izvodjac u Srbiji. Sprat...
Bojan Djordjevic 08.02.2020.
Interesuje me cena kljuc u ruke "kuca od st...
Lena 07.02.2020.
... neka dodju da svicarcima izgrade drugu ...