Na posao veka, izgradnji auto-puta Bar-Boljari (granica sa Srbijom) u dužini 169,2 kilometra Crnogorci dugo čekaju. Pre pet godina su premijeri Crne Gore, Srbije i Hrvatske presekli vrpcu u Gornjim Mrkama, a mašine zagrebačkog „Konstruktora“ zaorale plac i tu stale! Kako tada, tako i danas. Ni metar puta nije izgrađen, dok se kasnije ispostavilo da hrvatska kompanija nije u stanju da obezbedi čvrste garancije za „kreditnu liniju“, pa je Vlada „digla ruke“ od komšija.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Sada su tu Kinezi (kompanija CRBS) čije predstavnike je primio premijer Milo Đukanović. Iz njegovog kabineta saopštavaju da su stvoreni svi preduslovi za finalizaciju formalne procedure za skoro potpisivanje ugovora o finansiranju sa „Eksim“ bankom i početak realizacije ovog značajnog projekta. Ovaj posao će morati proći i kroz državni parlament koji bi trebalo da potvrdi saglasnost Pekinga i Podgorice da radovi mogu početi.
Ako bageri „udare“ na krš već ove jeseni, to će biti početak posla od kog Crnogorci mnogo očekuju. Po svim mogućim prognozama, kroz desetak godina trake će spojiti crnogorsko primorje sa Srbijom, Bar na „peni od mora“ i Peštersku visoravan na oko 1500 metara! Ukupna cena iznosi oko dve milijarde evra, a prva, najduža i najteža deonica je od Smokovca kod Podgorice do Mateševa kod Kolašina (43,5 km) na kojoj treba probiti veliki broj tunela, izgraditi mostove i vijadukte, stajaće 640 miliona evra. Koridor auto-puta definisan je pravcem Đurman, tunel Sozina, Virpazar, Smokovac, Mateševo, Andrijevica, Berane i Boljari. Na celoj trasi planirana je gradnja 42 tunela i 92 mosta i vijadukta. Prosečni dnevni, odnosno godišnji saobraćaj na postojećim putevima od Bara do granice sa Srbijom na pojedinim deonicama kreće se od 5.100 do 83.000 vozila sa izraženim sezonskim godišnjim intenzitetom koji dostiže i do 20.000 vozila.
A selo Boljari, na samoj granici Srbije i Crne Gore, na 1.420 metara iznad mora, sred beskrajne Pešterske visoravni, pominje se ovih godina više nego vekovima unazad. Ka Podgorici, a i Mateševu, od Mrka će se u startu graditi po manji most, pa odmah po tunel. I tako ka severu, non-stop: most, tunel, vijadukt, po dve trake u oba smera. Dojadila je ta priča meštanima Bratonožića koju predugo slušaju, ali se nadaju da će njihovim krajem konačno zagrmeti teške mašine. Te sreće nisu meštani Veruše, izletišta Podgoričana, koje će auto-put zaobići za ceo kilometar, ali će im petlja biti na „dohvatu“ od 800 metara. Ceo ovaj kraj je u ljutim stenama i gudurama i tako, manje-više, sve do granice a i dalje.
Varošica Mateševo biće buduća glavna raskrsnica, prema Kolašinu, Beranama i Podgorici. Možda kasno, jer u tom kraju gotovo jedva da se čuje žagor dece. A nekada je bio mesni centar, sa školom, hotelom „Trešnjevik“, poštom i domom zdravlja. Upravo je tuda išao jedini put od severa ka Titogradu kojim je krstarilo i do 40 autobusa! A danas, jedva da se oseća dah života. Boljitku se nadaju i na Trešnjeviku, kroz koji će ka Beranama i Bijelom Polju proći tunel, a put izbiti u ravno Polimlje. Odatle opet u vrhove, ka Pešteru....
Platije
Izgradnjom auto-puta izbeći će se najopasniji deo postojećeg magistralnog kroz Platije, što će znatno uticati na bezbednost učesnika u saobraćaju. Na stotine života izgubljeno je u saobraćajnim nesrećama na toj „magistrali smrti“ od polovine šezdesetih godina, kada je ta magistrala prošla kroz kanjon Morače. Dotrajala trasa i pomeranje tla uzrok su brojnih prekida saobraćaja na toj deonici, što nadležne u Podgorici učvršćuje u stavu da je izgradnja alternativnog auto-puta - hitan posao.
Domaći partneri
Ministarstvo saobraćaja i pomorstva je do sada kineskim partnerima predstavilo više domaćih kompanija koje bi mogle uzeti učešće u izgradnji auto-puta. To su: „Abg test“, „Art beton“, „Bemaks“, „Bi kod“, „Buster“, „Božović kompani“, „Čelebić“, „Cijevna komerc“, „Crnagoraput“, „Eminent“, „Fidija“, „Kroling“, „Krušo“, „Mehanizacija i programat“, „Milović kompani“, „Montavar metalac“, „Polieks“, „Ramel“, „Rok rend“, „Tehnoput“, „Ju briv“. Ovaj broj nije konačan, jer i druge crnogorske kompanije mogu biti deo ovog kapitalnog projekta.
