Proizvodnja betona odgovorna je za 8 odsto gasova sa efektima staklene baste koji doprinose globalnom zagrevanju, a potražnja za njim ne jenjava zbog porasta broja populacije i prihoda. Međutim, istraživanje sa University of California, Davis je pokazalo da neke strategije za smanjenje emsiije štetnih gasova koji dolaze iz sektora građevinarstva mogu da smanje lokalno zagađenje vazduha i zdravstvene probleme koji su povezani sa njim. U urađenoj studiji, naučnici su kvantifikovali troškove uticaja klimatskih promena i smrtne slučajeve i bolesti nastale usled zagađenja vazduha. Otkrili su da proizvodnja betona uzrokuje štetu od oko 335 milijardi dolara godišnje.
Ilustracija - fabrika cementa /www.pixabay.com)
Oni su uporedili i nekoliko strategija za smanjenja efekata staklene bašte kako bi utvrdili koje će od njih najverovatnije smanjiti i globalnu emisiju i lokalno zagađenje vazduha a koje se odnose na proizvodnju betona. Utvrdili su da uzimanje u obzir različitih dostupnih metoda može zajedno da umanji troškove štete koji se odnose na klimu i zdravlje ljudi za 44 odsto. Vođa studije Sabbie Miller rekla je da je velika emisija štetnih gasova povezana sa proizvodnjom betona, iz razloga što za njim postoji velika potražnja. Docentkinja je dodala da im je veoma stalo da se izbore i smanje emisiju štetnih gasova, ali da do sada nije pridavan veliki značaj vezan za zdravlje ljudi.
Najefikasnije strategije uključuju upotrebu peći na čistije gorivo, više korišćenje obnovljive energije i zamenu dela cementa koji se koristi u proizvodnji alternativnim materijalima sa manje ugljenika.
Iako bi tehnologije “hvatanja“ i skladištenja ugljenika mogle da smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte koji se stvaraju proizvodnjom betona do 28 odsto, studija je otkrila da bi se zapravo moglo povećati zagađenje vazduha koje utiče na zdravlje ljudi, osim u slučaju da tehnologiju koja se koristi ne pokreće čista energija. To trenutno nije slučaj, odnosno nije široko rasprostranjeno.
Koautor studije Frances Moore rekla je da se zagađenje vazduha i problemi sa klimatskim promenama prepliću kad se priča o rešenjima, i da ovaj rad ozbiljno shvata ova dva problema i njihovu zajedničku prirodu. Dodaje i da pokazuje kako različita rešenja imaju različite efekte na globalne klimatske promene i lokalno zagađenje vazduha.
Ilustracija - fabrika cementa /www.pixabay.com)
Proizvodnja cementa odgovorna je za otprilike polovinu ukupne štete koju beton nanosi klimi (32%) i zdravlju (18%). Nakon toga sledi proizvodnja agregata, koja je odgovorna za 34% štete koja se odnosi na zdravlje i 4% na klimu. Mešanje betona malo doprinosi oštećenju klime, ali šteti zdravlju ljudi 11 odsto.
Kako bi umanjili ove uticaje, autori su procenili osam strategija koje smanjuju efekte staklene bašte i predstavili mogućnosti koje kreatori politika mogu razmotriti.
Metode koje se mogu lako implementirati u cilju smanjenja štetnog uticaja na klimu:
- Čistije sagorevanje goriva iz peći.
- Povećajte upotrebe kračnjaka ili drugih mineralnih dodataka sa malim štetnim uticajem, umesto cementa.
- Korišćenje čistije energija, kao što je snaga vetra.
Tehnologije "hvatanja" ugljenika mogle bi da umanje troškove štete koji se odnose na klimu za preko 50 odsto, odnosno 65%. One još uvek nisu jednostavne za implementaciju, ali mogu to postati u budućnosti.
Čistije sagorevanje goriva iz peći pokazuje najveću korist, sa 14% smanjenja štete po zdravlje, što je četiri puta veće od bilo koje druge strategije. Autori napominju da dodatne strategije i politike kojima se smanjuje emisija štetnih čestica mogu da direktnije smanje uticaj zagađenja vazduha.
Najveća svetska tržišta za proizvodnju betona su SAD, Kina, Brazil, Indija, Rusija, i efikasnost strategija razlikuje od regije do regije. Studija kaže da bi kombinacija strategija mogla da umanji štetu koja se odnosi na klimu (85%) i zdravlje (19%).
Sabbie Miller je dodala da industrija cementa i betona ulaže velike napore za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i da je ključno da ostanu svesni uticaja odluka koje imaju na druga opterećenja životne sredine kako bi se izbegli neželjeni sporedni efekti
