Dobro izolovane kuće su dobro zaptivene, bez curenja vazduha. Zagovornici klasične gradnje tvrde da je upravo osobina starih objekata da ”dišu” doprinela njihovoj dugovečnosti i unutrašnjoj klimi koja ne ugrožava zdravlje ljudi. Zaista, može li previše dobra izolacija ugroziti zdravlje korisnika prostora?
Često se u građevinarstvu pominje pojam disati - zidovi koji dišu, fasada koja diše, boje koje dozvoljavaju zidovima da dišu, itd. Zastupnici klasične gradnje ukazuju da kuće stare i po nekoliko desetina ili stotina godina imaju prirodan protok vazduha u i iz objekta, i da je upravo to tajna njihove dugovečnosti.
Gubici koji nastanu curenjem vazduha oko otvora u zidu, kroz tavanice, krov, pa i same zidove, nadoknađuju se vazduhom koji na sličan način ulazi u objekat u njegovim donjim delovima, pa se zagreva, penje kroz kuću, i ponovo izbija van objekta u gornjim zonama da bi ga odmah zamenio nov.
Sa druge strane, ovo propuštanje/curenje vazduha (eng. - air leak), znači da nemate kontrolu nad njegovim protokom kroz objekat. Vazduh i vlaga mogu dospeti u zid i šupljine u tavanicama i krovu, gde će se vlaga kondenzovati i stvoriti pogodno tle za razvoj buđi. Dodatno, pojava vlage, npr. u zoni drvenog krova, može ugroziti konstrukciju i bezbednost objekta.
Oglas
Takođe, zimi, topao vazduh koji izlazi iz objekta moraće biti zamenjen novim, hladnijim vazduhom za koji je potrebna energija da bi se zagrejao. Kada ne postoji stroga kontrola protoka vazduha nastaju veći zahtevi za potrošnjom energije, ugrožavaju se konstrukcija objekta i zdravlje ljudi.
Efikasne barijere za vazduh i vlagu otklanjaju ove probleme, ali stvaraju problem prostora koji ne diše. Dobro zaptivenim kućama zato je potreban sistem za ventilaciju kako bi obezbedio prečišćavanje vazduha u objektu.
Možda postoji teoretska granica kada objekat može imati previše toplotne izolacije, ali u najvećem broju slučajeva zgrade je imaju premalo. Kao donja granica za toplotnu izolaciju objekta treba da služe nacionalni propisi, ali svako poboljšanje preko zahtevanog veoma je poželjno.
hladni mostovi - snimak infracrvenom kamerom (levo)
urenje vazduha oko plafonjerke (desno)
hladni mostovi - na mestu serklaža u zidovima (levo)
šema curenja vazduha u kući (desno)
Dobro izolovane zgrade su jeftinije za grejanje i hlađenje, one ne dozvoljavaju pojavu vlage i buđi u objektu, a kvalitet vazduha svakog trenutka može biti kontrolisan sistemom za ventilaciju.
Gde ćete postaviti dodatnu izolaciju, jednako je važno pitanje kao i koliko dodatne izolacije će biti. Zidovi i krovovi sa dodatnim slojem termoizolacionog materijala otklanjaju opasnost od pojave termičkih mostova (mesta na objektu sa brzim protokom između spoljašnje i unutrašnje temperature - nadprozorne grede, serklaži, konzole, itd).
Neki proizvodi za termoizolaciju imaju bolje karakteristike od drugih, ali, da li ćete upotrebiti previše toplotne izolacije treba da bude poslednja od svih briga.
Kuća koja previše diše imaće visoku potrošnju energije za grejanje i hlađenje i potencijalno može ugroziti zdravlje ljudi, bez mogućnosti brze, lake i jeftine sanacije ukoliko do toga dođe. Ona ne garantuje kvalitet vazduha.
Sa druge strane, kuća koja je dobro izolovana garantuje daleko manje troškove za grejanje i hlađenje, bolji komfor, kao i kvalitet unutrašnjeg vazduha zahvaljujući sistemu ventilacije.
Međutim, ova tema ostaje i dalje sporna u građevinarstvu (pogledati komentare na tekst, na linku ispod - engleski jezik)...
Linkovi:
- Parne brane i barijere za vazduh i vlagu – obavezan deo fasadnog zidnog sistema - https://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/663/820/parne-brane-i-barijere-za-vazduh-i-vlagu-%E2%80%93-obavezan-deo-fasadnog-zidnog-sistema
- original teksta (eng.) - http://www.greenbuildingadvisor.com/content/9-can-houses-be-too-insulated-or-too-tight
