Gradonačelnik Njujorka Bill de Blasio planira da zabrani izgradnju nebodera od stakla i čelika, kako bi pomogao u rešavanju krize vezane za klimatske promene. On je rekao da se mora stati na put globalnom zagrevanju kojem su između ostalog doprinele i ove višespratnice. Shodno tome obelodanio je novu inicijativu grada u borbi protiv povećanja stvaranja gasova sa efektom staklene bašte „Green New Deal“.
Njujork (www.pixabay.com)
Inicijativa vredna 14 milijardi USD, koja je deo strategije grada „OneNYC 2050“ usklađena je sa ciljevima Pariskog sporazuma o klimatskim promenama iz kojeg je predsednik Donald Trump povukao SAD još 2017. godine.
Neboderi zahtevaju veliku količinu energije za funkcionisanje što predupređuje ambicije da se smanji emisija štetnih gasova u Njujorku za 30 odsto do 2030. godine. Blasio je napomenuo da su prve na listi uzročnika stvaranja gasova sa efektom staklene bašte visoke zgrade u Njujorku a ne automobili. One čine skoro trećinu svih emisija gasova staklene bašte u ovom gradu.
Oglas
Pored zabrane izgradnje staklenih kula, Blasio je napomenuo vlasnicima postojećih nebodera da primenjuju standarde energetske efikasnosti jer će u protivnom biti kažnjeni. Promene će morati da se izvrše do 2024. godine ili će vlasnici biti kažnjeni novčanom kaznom u iznosu od million USD na godišnjem novou. On veruje da bi njihovo „unapređenje“ moglo smanjiti emisiju štetnih gasova za 40 odsto do 2030. i 80 odsto do 2050. godine.
Zgrade moraju da prestanu da emituju opasne gasove jer trebaju biti deo rešenja, a ne deo problema. Čak bi mogle da budu izgrađene i nove staklene konstrukcije ali samo ukoliko su usklađene sa ciljevima energetske efikasnosti.
Njujork (www.pixabay.com)
Ukoliko neka kompanija želi da izgradi veliki neboder, ona može da koristi mnogo stakla, ali samo ako uradi druge potrebne stvari za smanjenje emisije štetnih gasova, rekao je gradonačelnik Njujorka i dodao da se više neće postavljati „spomenici“ koji škode zemlji i ugrožavaju budućnost ljudi.
Najavljena inicijativa usledila je nakon usvajanja „Climate Mobilization Act“ koji sadrži niz zakona za smanjenje emisije ugljenika i ublažavanje globalnog zagrevanja. Drugi aspekti „Green New Deal“ uključuju smanjenje upotrebe fosilnih goriva u korist obnovljivih izvora energije. Dodao je da grad ne mora da dobija struju od tih fosilnih goriva i da će grad tužiti pet velikih naftnih kompanija kako bi „vratio štetu u novcu za popravku onoga što su učinili gradu".
Blasio je obelodanio i projekat rekonstrukcije obale Donjeg Menhetna, kako bi bila otpornija na „porast nivoa mora“ uzrokovan klimatskim promenama. Zbog niza razornih i nepredvidivih vremenskih događaja koji se dešavaju u zemlji u proteklih nekoliko godina, on namerava da svojim primerom otvori put drugim američkim gradovima da se pozabave klimatskom krizom,. Njegov pravac delovanja je u direktnoj suprotnosti sa stavom Donalda Trumpa, koji je skeptičan u vezi klimatskih promena.
Njujork (www.pixabay.com)
U arhitekturi i građevinskoj industriji već se krenulo sa koracima za rešavanje problema globalnog zagrevanja. Veliki broj firmi koje se bave visokogradnjom u Njujorku „odbacile“ su staklene fasade u korist jakih ekološki podobnijih materijala.
Snøhetta, Brooks + Scarpa i Deborah Berke Partners u otovrenom pismu upućenom Trampu tražili da on preispita svoj stav vezan za globalno zagrevanje. Godine 2018. godine, AIA je pokrenula peticiju u znak protesta protiv Trumpove politike o klimatskim promenama i pozvala arhitekte da se pozabave globalnim zagrevanjem u okviru svojih projekata.
