Beton je bio osnova gradnje hiljadama godina unazad i predstavlja i najrasprostranjeniji materijal na planeti koji je čovek napravio. Međutim, kako je poslednjih decenija svest arhitekata i javnosti fokusirana na uzroke i efekte klimatskih promena, tako je i šteta koju nanosi cement postala predmet zabrinutosti.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Kao što je nedavno prikazano u članku Lucy Rodgers objavljenom na BBC News, oko 8% globalne emisije CO2 potiče od cementa. Ovaj članak je napisan za UN konferenciju o klimatskim promenama COP24 u Poljskoj i u okviru njega je utvrđeno da godišnja emisija cementa mora da padne za 16% do 2030. godine, kako bi se ispunili zahtevi Pariskog sporazuma o klimi iz 2015. godine.
„Ako bi cementna industrija bila država, ona bi bila treći najveći emiter u svetu - iza Kine i SAD-a. Ona doprinosi stvaranju CO2 više od avionskog goriva (2,5%) i nije daleko iza poljoprivrede na globalnom nivou (12%).
Oglas
Poreklo betona i cementa datira još iz davnina, tačnije 6000. godina pre n.e. sa teritorije Sirije i Jordana. Međutim, korišćenje ovog materijala dolazi do izražaja kod starih Rimljana i njihovih veličanstvenih konstrukcija kao što je Panteon, a u 19. i 20. veku i do ekspanzije primene cementa. Proizvodnja cementa porasla je trideset puta od 1950. godine, a još četiri puta od 1990. godine, potaknuta posleratnom izgradnjom u Europi i građevinskim bumom u Kini i Aziji od 1990-ih.
Panteon (www.pixabay.com)
Danas se na godišnjem nivou proizvede preko 4 milijarde tona cementa, čime se oslobađa više od 1,5 milijardi tona CO2. Kina je najveći proizvođač cementa, pa samim tim je i odgovorna za najveću količinu emitovanja CO2 nastalu njegovom proizvodnjom. Slede je Indija, EU i SAD. Međutim, uravnoteživanje kineske potrošnje cementa je, zauzvrat, dovelo do globalne proizvodnje cementa od 2014. pa nadalje na 4 milijarde tona. Kako se buduća tržišta u izgradnji kreću prema jugoistočnoj Aziji i podsaharskoj Africi, predviđa se da će proizvodnja cementa morati da poraste za 25% do 2030. godine kako bi zadržala korak.
Pa zašto je onda cement takav zagađivač? Krivica je često „svaljena“ na kamenolom i transportni proces, ali to zapravo čini samo manje od 10% emisije koja se pripisuje cementu. Kao što je naglašeno u izveštaju BBC-a, preko 90% emisija u sektoru može se zapravo pripisati procesu proizvodnje klinkera - ključnog elementa betona.
Tokom ovog procesa, rotirajuća peć se zagreva na preko 1.400°C i zatim puni mešavinom krečnjaka, gline, rude gvožđa i pepela. Smesa se deli na kalcijum oksid i C02, nakon čega se CO2 oslobađa i nastaju sive loptice veličine klikera koje se nazivaju klinker. Klinker se zatim ohladi, samelje i pomeša sa krečnjakom i gipsom kako bi se dobio cement koji je spreman za transport.
.jpg)
Ilustracija (www.pixabay.com)
Osim poziva da se okrene održivijim građevinskim materijalima kao što je drvo, povećana svest o štetnosti okoline uzrokovane cementom dovela je i do rasta novih alternativa za proces stvaranja klinkera. Nedavno su istraživači sa Univerziteta Lancaster u Velikoj Britaniji otkrili novi pristup korišćenja nanoplateleta ekstrahovanih iz šargarepe i korenastog povrća kako bi se poboljšale betonske mešavine. Drugi trend „bioreceptivnog betona” koji je razvila dr Sandra Manso-Blanco, vidi strukturalni beton u slojevima materijala, a u cilju da se podstakne rast mahovine i lišajeva koji apsorbuju CO2.
Pristup „Taktla“ se u međuvremenu usredsredio na ideju „manje je više". Iako je ovaj beton visokih performansi još uvek beton, on proizvodi mnogo manje CO2 u odnosu na tradicionalni beton jer koristi manje vode a jači je, što znači da je potrebno manje ulaza da bi se postigla ista čvrstoća.
Kako bi se dodatno smanjila emisija ugljenika, kalifornijska kompanija Watershed Materials razvija alternative tradicionalnom betonskom bloku koje koriste manje cementa, što dramatično smanjuje količinu proizvedenog CO2. Kompanija čak ima proizvod koji ne koristi cement a za koji se nada da će biti alternativa široko rasprostranjenom betonskom bloku.
